Ekološki menadžment

1.UVOD
Ekološki menadžment je menadžment čije aktivnosti imaju ili mogu imati uticaj nazaštitu životne sredine, a definiše se i kao kontrola svih ljudskih aktivnosti koje mogu imatiuticaj na životnu sredinu i na kvalitet životne sredine.
Unošenje zagađujućih materija i energije u životnu sredinu izazvano prirodnim procesioma ili ljudskom delatnošću može imati štetno delovanje na kvalitet životne sredinekao i na zdravlje ljudi. Jedan od zagađivača životne sredine jeste i otpad – neželjeni materijalkoji nastaje kao rezultat određene industrijske operacije ili kao output procesa potrošnjeenergije i dobara u domaćinstvima i drugim institucijama za kojim ne postoji ekonomska potražnja i koji mora biti odbačen.
Položaj čoveka u biosferi je protivrečan.S jedne strane, čovek kao biološka vrsta predstavlja sastavni deo ekosistema naše planete.Čovekov organizam nije sposoban da stvaraorganske materije iz neorganskih, on ih dobija preko hrane biljnog i životinjskog porekla.Zato ekološki sistemi sa kojima je čovek povezan preko ishrane moraju biti produktivni.Vazdušna sredina za životnu delatnost čoveka mora biti čista.S druge strane, u svojojživotnoj delatnosti čovek narušava tok prirodnog biogenog kruženja elemenata.Spoljašnjusredinu zagađuju mnoge industrijske grane, pa čak i otpaci iz domaćinstva. Vazduh nad njima je pun sitnih čvrsth čestica i otrovnih gasova.
Sve veće korišćenje u hemijskoj industriji i poljoprivredi hemijskih jedinjenja kojavezuju jone metala može izazvati neželjenje poremećaje prirodne ravnoteže.Na taj način, privredne aktivnosti čoveka menjaju spoljašnju sredinu koja postaje opasna za samog čoveka.
Današnji su gradovi neprekidno izloženi degradaciji usled neslućenog razvojaautomobilskog saobraćaja.Saobraćaj, a posebno drumski, zbog upotrebe fosilnih gorivaodgovoran je za 25% globalnih emisija ugljenik (IV) oksida.Prosečan automobil godišnjeispušta toliko CO2 emisija koliko je i sam težak. Za jedan sat vožnje autoputem brzinom 130km/h potroši se isto toliko kiseonika koliko jedan čovek potroši tokom deset dana za disanje.Sagorevanje fosilnih goriva proizvodi zagađujuće materije koje se mogu preneti na velikeudaljenosti i škoditi ljudskom zdravlju, biljkama, životinjama i ekosistemu. Takve zagađujućematerije i njihovi derivati, poput troposferskog ozona i kisele kiše uništavanju ekosisteme,škode usevima i šumama, a kod ljudi uzrokuju probleme disajnih organa i razne bolesti.
Zbog svega navedenog u brojnim gradovima danas postoje modeli i pokušajiminimiziranja štetnog uticaja ljudskog i industrijskog delovanja na čoveka i okolinu.

2.NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG MENADŽMENTA
Još od praistorijskog doba ljudska vrsta se bavila akumuliranjem know-how-a životnesredine i razvijanjem strategija za eksploataciju prirode. Radi poboljšanja regulisanja prirodnih resursa razvijeni su tabui, sujeverja i narodni običaji, ali i formulisani zakoni za poboljšanje nadgledanja, kontrole, pa čak i pravljeni inventari nacionalnih resursa.
Ideja da su ljudi “pre-modernog” vremena bili bliski prirodi te stoga nisu prouzrokovali veća oštećenja životne sredine, predstavlja samo naivni mit. Praistorijski ljudi,(iako malobrojni u odnosu na današnju populaciju svetskog stanovništva), koristeći samovatru i oružje napravljeno od kamena, kosti, drveta i kože, uspeli su da izmene vegetacijuvećine kontinenta i verovatno istrebe mnoge vrste velikih sisara.
Dalji “razvoji” civilizacije posebno industrijska revolucija, rast hemijske industrijekao i oni u kasnom dvadesetom veku sa posledičnim: globalnim zagađenjem, smanjenjem biodiverziteta, degradacijom medijuma životne sredine i urbanim rastom doveli su doneophodnosti razumevanja strukture i funkcije životne sredine, monitoringa uticaja,korišćenja i analize podataka, modeliranja, ocenjivanja i planiranja sa ekološkog stanovišta uznaglašavanje uloge ekološkog menadžmenta čiji je zadatak da koordinira i fokusira “dobre”razvoje sa stanovišta životne sredine, poboljšava dobrobit ljudi, te ublažava ili sprečava daljaoštećenja planete Zemlje i njenih organizama.
Tehnološki optimizam koji se javio na zapadu (posebno od 1830. godine na ovamo),iskazan menadžmentom prirodnih resursa, poljuljan je posle 1945. godine sa pojavom prvihrastućih ekoloških problema. Zato su napravljeni organičeni napori radi osiguravanjaintegracije eksploatacije prirodnih resursa sa socijalnim i ekonomskim razvojem pre 1970.godine (takođe, tadašnje urbano i regularno planiranje ima izvesnih zajedničkih crta sasholističkim, ekosistemskim prilazima).
Danas u savremenom preduzeću postoji i deluje sektor finansija, računovodstva,marketinga, kvaliteta, razvoja, ljudskih resursa i drugi, koji obavljaju delatnosti iz svogdomena i svi zajedno daju određene rezultate koje od njih očekuju klijenti, deoničari i javnost.Sve navedene aktivnosti su se pojavile kao reakcija na potrebu za što efikasnijim poslovanjem preduzeća u odnosu na potrebe korisnika, čime se obezbeđivao prosperitet preduzeća isigurnost opstanka. Svaka od nabrojanih aktivnosti je u vreme kada se prvi put pojavila bilanovina i kao takva stvarala niz nedoumica o opravdanosti primene, kao i probleme urealizaciji. Vremenom su se sektori poslovanja ustalili i sada više niko ne može da sumnja uopravdanost postojanja službe marketinga ili kvaliteta na primer.
Osamdesetih godina prošlog veka kao jedan od sektora u pojedinim predzećima javljaju se pokušaju da se poslovanje unapredi na još jedan način – pružanjem odgovora nazahteve potrošača da se nešto učini na zaštiti životne sredine. Osim toga, preduzeća su uovakvom pristupu prepoznala i mogućnost za sticanje profita, smanjenje troškova isprečavanje primene zakonodavnih mera (npr. plaćanje kazni).U to vreme se javljaju prvi tzv.zeleni proizvodi i tehnologije. U praksi, svaka pojedina kompanija koja se opredelila zasprovođenje ovakvih izmena to je sprovodila na dobrovoljnoj bazi, primenom najčešćemetoda analize životnog ciklusa proizvoda. Od početaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju koje uvažava koncept održivog razvoja – ekološki menadžment.
Danas je u većini zemalja primena ekomenadžemnta i dalje dobrovoljna, ali sve vise kompanija uviđa da im primena ekomenadžmenta u znatnoj meri unapređuje poslovanje i kreira pozitivan imidž