Ekonomija

POJAM EKONOMIJE

Pojam ekonomije ima anticko poreklo,i sastoji se od dve grcke reci oikos-gazdinstvo i nomos-pravilo (pravila vodjenja domacinstva). Politicka ekonomija kao nauka nastaje znatno kasnije,i danas ona oznacava naucnu disciplinu koja istrazuje drustvene zakonitosti materijalnog zivota ljudi. Robins je jedan od ekonomista koji su pokusali da odgovore na pitanje sta je ekonomija,i on je rekao da je to nauka koja proucava ljudsko ponasanje kao odnos izmedju ishoda i ogranicenih sredstava koja mogu imati razlicite upotrebe.

Lipsi je pisao da se savremena ekonomija bavi alokacijom drus.resursa na alternativne upotrebe I raspodelom drustvenog bogatstva na grupe I pojedince, promenama proizvodjnje I raspodele tokom vremena I efikasnoscu odnsno neefikasnoscu ekonomskih sistema. Marsal je zakljucio da je ekonomija proucavanje covekovih akcija u poslovom zivotu I da ona istrazuje kako covek dolazi do dohodka I kako da ga upotrebljava.

 
PREDMET EKONOMIJE

Ekonomija kao nauka poistice iz ekonomskih procesa i odnosa koje ljudi obavljaju i uspostavljaju,s namerom da obezbede spostvenu egzistenciju i socijalnu reprodukciju.Ona kao pozitivisticka i normativisticka nauka treba da odgovori na 4 pitanja:

1.STA PROIZVODITI? Ovim pitanjem se bave mnoge ekonomske,bioloske i tehnoloske nauke koje treba da rese brojne problem i odnose izmedju proizvodnje i potrosnje,od identifikovanja obima i strukture potreba,do nacina njihovog najefikasnijeg zadovoljavanja.

2.KAKO PROIZVODITI? (racionalno kombinovanje raspolozivih faktora proizvodnje) Ovo pitanje ima dve strane,tehnicko-tehnolosku,i organizaciono-ekonomsku.Potrebno je da se resi pitanje koliko je sredstava neophodno uloziti u proizvodnju,kako bi se zadovoljili standardi i osnovni ekonomski principi: produktivnost,ekonomicnost i rentabilnost.

3.ZA KOGA PROIZVODITI? Slozenost ovog pitanja proistice iz slozenosti mehanizma i zakonitosti raspodele drustvenog bogatsva na ekonomske delatnosti,socijalne grupe i pojedince.Vazan deo ovog pitanja se odnosi i na stepen koriscenja raspolozivih prirodnih i stvorenih proizdvodnih resursa,nezaposlenost i inflacije,kao i na specificne ekonomske fenomene.

4.KAKO OBEZBEDITI KONTINUITET PROCESA? Ekonomija kao nauka se nalazi pred problemom izbora izmedju dva osnovna mehanizma,koji se medjusobno preplicu i dopunjavaju u obezbedjivanju osnovnih ekonomskih funkcija.To su mehanizam trzista i makroekonomsko upravljanje ekonomijom.

Ekonomija se sastoji iz dva osnovna nivoa: mikroekonomskog i makroekonomskog.Omogucava razumevanje i resavanje problema koje imaju pojedinci,domacinstva,firme i drzava,odnosno subjekti upravljanja u ekonomskim procesima.Ljudima se omogucava da racionalno i efikasno koriste ogranicene proizvodne resurse.

MERKANTILIZAM

Izraz je nastao od latinske reci mercatura-trgovina,i to je ekonomska filozofija trgovaca i drzavnih sluzbenika u 16. i 17.veku. Smatra se da je trgovina jedini izvor narodnog bogatstva i blagostanja. Bogatstvo se izrazava u kolicini plemenitih metala,koje ce steci kao visak pribavljenog zlata od prodaje svojih proizvoda u inostranstvu.Drzava uvodi jedinstvenu monetu,opsti porez,protekcionisticke mere i posebno knjigovodstvo.Merkantilizam je postavio temelje drzavnoj intervenciji u privredi.Najpoznatiji merkantilisti su Monkretjen,Sera i Mur.

 
FIZIOKRATIZAM

Izraz je nastao od grcke reci fizis-priroda,i kratos-moc,snaga,i to je teorija suprotna merkantilizmu.Javila se u Francuskoj,sredinom 18.veka.Najistaknutiji predstavnici su Kene i Tirgo.Oni isticu materijalnu proizvodnju kao najvazniji privrednu delatnost,i ona je iskljucivo poljoprivreda.Njihov poredak je zasnovan na nepromenljivosti prirodnih zakona,i smatraju da je priroda jedini izvor i osnov stvaranja ekonomskih vrednosti.Oni objasnjavaju i odnose koji se uspostavljaju u odredjenom drustvu,koje sacinjavaju tri klase: proizvodjacka (seljaci i radnici),sterilna (trgovci,zanatlije),i klasa zemljovlasnika.

Najvazniji concept njihovog sistema bilo je verovanje u prirodi poredak, koji je iskljuvivao prirodne zakone otelotvorene u pravu na slobodu sledjenja sopstevnih interesa. Oni nastoje da sve ekonomske fenomene I drustvene odnose proizvodnje objasne kao prirodne pojave, odnosno na osnovu upotrebne vrednosti robe.

KLASICNA (BRITANSKA) POLITICKA EKONOMIJA

Uglavnom se bavila rastom,razvojem i istrazivanjem prirode i uzroka bogatstva naroda,raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizvodnje u uslovima rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa i slobodne konkurencije u ekonomiji u kojoj dominiraju private kompanije.Predstavnici su: Peti,Smit,Rikardo,Sej i Mil.

Adam Smit je postavio celovit sistem ekonomske teorije.Njegovo kapitalno delo je “Istrazivanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda”.Odbacuje sve zastitne carine i ogranicenja, dokazuje potrebu potpunog napustanja drzavnog intervencionizma,zalaze se za slobodnu konkurenciju i teorijski utemeljuje ekonomski liberalizam.

David Rikardo ima najvisi domet klasicne ekonomske misli.Njegovo glavno delo je “Principi politicke ekonomije i oporezivanja”.On zivi u uslovima kada su principi ekonomskog liberalizma postali stvarnost.

Skola klasicne ekonomije oznacila je veliki iskorak u razvoju politicke ekonomije,prvenstveno u razvoju i primeni naucnog metoda apstrakcije,sto je omogucilo da se privreda sagleda celovito.Utemeljila je teoriju radne vrednosti,utvrdila da proizvodni rad predstavlja pravi izvor drustvenog bogatstva,i zasnovala teoriju slobodne konkurencije.

MARKSISTICKA POLITICKA EKONOMIJA

Analizira nacin i zakonitosti funkcionisanja,odnosno drustveni i ekonomski razvoj kapitalistickog sistema.Osnov predstavlja delo Marksa,i ima tri teorijska izvora.Nastala je na nasledju engleske klasicne politicke ekonomije,klasicne nemacke filozofije i francuske revolucionarne socijalisticke literature. Kao osnovu ekonomije istice otkrivanje ekonomskih zakona kretanja modernog tj.kapitalistickog drustva, odnosno istrazivanje odnosa proizvodnje datog, istorijski odredjenog drustva, u njegovom nastajanju, razvitku I nestajanju.

Sustina marksisticke eknoomije je teorija radne vrednosti, odnosno sustinsko razganicavanje izmedju rada najmnog radnika I nejgove radne snage kao robe. Na osnovima radne teorije vrednosti I viska vrednosti marksisticka ekonomija dolazi do shvatanja kapitala kao drustvenog odnosa, koji uslovljava da se proizvodnja obavlja kao proces proizvodnje I prisvajanja viska vrednosti I uvecanja bogatstva.

Jedan od najznacajnijih rezultata mark.ekonomije je spoznaja dijalektike osnovnih zakonitosti razvoja ljudskog drustva.Otkrice izvora i drustvene prirode viska vrednosti predstavlja jedan od bitnih elemenata mark.ekonomije.

 
ISTORIJSKA SKOLA POLITICKE EKONOMIJE

Nastala je 40-ih godina 19.veka,i bila je jedna od najuticajnijih skola ekonomske misli u nemackim zemljama.Poseban znacaj pridaje istoriji privrednog razvoja odredjene zemlje,i do naucnih zakljucaka dolazi klasifikacijom istorijskih podataka iz njenog privrednog razvoja.Ne ispituje povezanost i medjuzavisnost ekonomskih pojava i procesa izvan okvira jedne nacionalne zajednice,negira postojanje objektivnih ekonomskih zakona,ne zastupa nesputano delovanje trzista…

 
MARGINALISTICKA EKONOMIJA

Novi pravac politicke ekonomije koji se jos naziva i Subjektivna skola ekonomije,se pojavio 70-ih godina 19.veka.Kao osnovni predmet ekonomije istice subjektivni odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze da zadovolje njegove potrebe.Predstavnici marginalizma su Dzevons,Menger,Valras,Pareto i Marsal. Ovi ekonomisti su koristili marginalnu analizu,tj.koncepte marginalne korisnosti i marginalne produktivnosti za analiziranje formiranja cena proizvoda,usluga i faktora proizvodnje na konkurentskim trzistima. Njihovo osnovno stanoviste je da je slobodna konkurencija jednom zauvek stvoren i neprolazan sistem. Dalji razvoj ovog pravca vodio je napustanju pojma korisnosti i usmeravanju istrazivanja na ponasanje ljudi,kao odnosa izmedju ciljeva i sredstava.