Bruto domaći proizvod

Svakodnevno smo svedoci raznih prognoza i polemika koje govore o „ privrednom rastu“, da li će taj rast biti 2%,3% ili 4% i kako će sve to uticati na naš život. Ali šta se podrazumeva pod „rastom“? Najčešći pokazatelj za koji se vezuje privredni rast i koji se pominje u javnosti jeste Bruto domaći proizvod, ili sve češće, GDP . Činjenica da ovaj pokazatelj gotovo uvek ima prednost nad Bruto nacionalni proizvodom ili GNP, govori da srpski građani i njihove firme sistemski ostvaruju manji prihod u inostranstvu nego što strane firme ostvaruju u Srbiji. Ali da bismo razumeli ovakve razlike moramo poći od početka i moramo naučiti da temeljno analiziramo ekonomiju. Temeljno analizirati znači razumeti kako jedna pojava, na primer, rast kamatne stope utiče na investicije ili na kurs. Ili kako stanogradnja utiče na uvoz ili potrošnju. Temeljna analiza podrazumeva robno novčanu realnost, a to znači da se sve pojave koje se analiziraju mogu izmeriti i iskazati kroz novčanu jedinicu. Ukoliko, neka pojava ne može da se kvantifikuje i materijalizuje onda ona spada u duhovnu vrednost i ne može biti predmet temeljne ekonomske analize. Ovo poslednje govori da, bez obzira koliko je kompleksna, temeljna analiza nije i sveobuhvatna jer ne objašnjava u celini život pojedinca ili život zajednice.
Makroekonomija proučava pojave na nivou cele ekonomije. Njen cilj je da objasni ekonomske promene koje istovremeno pogađaju domaćinstva, preduzeća i tržišta. Najznačajniji statistički makroekonomski podacu su: Bruto domaći proizvod (GDP)
Bruto domaći proizvod (GDP) u ekonomiji predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji, bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da GDP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. GDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak. Sama definicija GDP-a po rečima osnivača tih merenja nema nikakve veze s predstavljanjem podataka o poboljšanje ili pogoršanje kvalitete života stanovnika neke države. Sastoji se od ukupne proizvodnje dobara i usluga. Dobija se zbrajanjem bruto dodatne vrednosti svih proizvodnih jedinica rezidenata ili zbrajanjem svih dohodaka ostvarenih u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak) i poreza na proizvode umanjenih za subvencije ili zbrajanjem vrednosti dobara i usluga za finalnu potrošnju, obračunatih po nabavnim cenama i umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga.