Devizno trziste i devizni kurs

UVOD

Devizno tržište predstavlja mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja deviza i formira devizni kurs.
Osnovna pravila funkcionisanja deviznog tržišta i tržišta robe i usluga gotovo su ista izuzev što im je predmet razmene različit. Postojanje deviznog tržišta direktno je uslovljeno obavljanjem međunarodnih ekonomskih odnosa.
Ekonomske transakcije sa inostranstvom u većini slučajeva moraju da se realizuju na dva tržišta. Da bi se neka roba uvezla najpre je potrebno da se ona na međunarodnom robnom tržištu kupi, ali i da se zatim na deviznom tržištu nacionalna valuta proda za inostranu valutu kojom će ta roba da se plati, obrnuto je u slučaju izvoza.
Devizno tržište treba shvatiti šire, tj. kao mesto – bez obzira na njegovu organizacionu formu – na kojem se susreću ponuda i tražnja deviza.
Devizno tržište je danas standardizovano tržište. Procedure trgovine, način izvršenja, rokovi izvršenja, način plaćanja itd. utvrđeni su ne samo izričitim pravilima nego i praksom učesnika. Pravila koja se smatraju opšte usvojenim ponašanjem, često bez pisane formalizacije, obavezujuća su za učesnike, iako su oni najčešće iz različitih zemalja.

Po rokovima izvršenja transakcija, na deviznom tržištu postoje dva osnovna oblika trgovine – tekuće (promptne) i terminske transakcije, kojima odgovara i oblik deviznog kursa: tekući i terminski kurs (o njima će kasnije biti reči).
Devizno tržište je zbog svega neophodno za normalno odvijanje međunarodne ekonomske razmene, bilo trgovačke ili finansijske. Na njemu se vrlo brzo uočavaju poremećaji koji nastaju u sferi međunarodnih ekonomskih odnosa. Za nosioce ekonomske politike devizno tržište vrlo je osetljiv instrument koji registruje promene ekonomske, političke i finansijske situacije u zemlji i u svetu.

Kao što smo već napomenuli, na deviznom tržištu se formira devizni kurs.
Devizni kurs je cena jedne jedinice strane valute izražena brojem jedinica domaće valute.
Devizni kurs je od tehničke kategorije (valutni paritet) postao veoma značajan instrument makroekonomske politike, jer utiče na gotovo sve makroekonomske agregate.
U vreme fiksnih pariteta nacionalnih valuta (zlatni i zlatno – devizni standard) uloga deviznog kursa nije bila velika. Danas, u eri ograničeno – fluktuirajućih deviznih kurseva, uloga deviznog kursa dobija na značaju. Pogotovu zato što je obim trgovinskih i kapitalnih transakcija mnogostruko veći od proizvodnje i što stalno raste.