Dobrovoljno penzijsko osiguranje

Ulaskom Srbije u proces tranzicije, problem finansiranja penzijskih sistema no principu „međugeneracijske solidarnosti” postao je veoma izražen. Materijalni status osiguranika sve je lošiji, a funkcionisanje penzionih fondova u velikoj meri atakuje na budžet Republike Srbije.

Sve analize pokazuju da je sadašnji način finansiranja i isplate penzija neefikasan i dugoročno neodrživ. Sve je veći broj zemalja, među kojima je i Srbija, koje ne mogu iz tekućih doprinosa nesmetano pokrivati isplate penzijskih naknada. Zato je kod ovih država izražen veliki uticaj države koje vrše sufinansiranje sredstvima iz budžeta obezbeđenim na osnovu većih poreza.

U ovakvoj situaciji postoji mogućnost povećanja stope doprinosa, ili drugo nepopularno rešenje, a to je smanjivanje nivoa penzijskih naknada. U koliko se ne učine neke od ove dve mogućnosti, isplata penzijskih naknada tada zavisi od sposobnosti mlađe generacije da podnese finansijski teret ili zavisi od mogućnosti pokrivanja deficita sradstava od strane države.

Reforma penzijskog sistema je neminovna, ali se pre ulaska u taj proces moraju detaljno sagledati pozitivni i negativni efekti svakog od mogućih rešenja. Sistem obaveznog penzijskog osiguranja u Srbiji funkcioniše po principu „pay as you go”, tj. trenutno aktivno radno stanovništvo putem doprinosa finansira penzijske nadoknade trenutnih penzionera. Primena ovakvog sistema finansiranja dovodi u pitanje postojanje bilo kakvog „fonda”, iz razloga što se uplaćeni doprinosi odmah usmeravaju za isplatu penzijskih nadoknada i to sve preko “prelaznog računa” – fonda.
Na sadašnje stanje penzijskog osiguranja značajnije su uticala demografska kretanja , ali i dešavanja u nacionalnoj ekonomiji. Negativni trendovi prirodnog kretanja stanovništva prisutni su na našem području više decenija, ali su poslednjih nekoliko godina sve izraženiji. Činjenica da trenutna stopa fertiliteta nije dovoljna za „zamenu generacija” je više nego poražavajuća.