Dobrovoljno penzijsko osiguranje

UVOD

Privatni penzijski fondovi se uvode da bi se omogućila dugoročna štednja za starost. U sistemu u kome postoje dobrovoljni penzijski fondovi svaki građanin ima izbor da odluči da li želi da se učlani i koliko da uplaćuje u dobrovoljni penzijski. Osnovna prava koja se mogu ostvariti na osnovu ovog Zakona su:

• pravo na starosnu penziju – za slučaj starosti;
• pravo na invalidsku penziju – za slučaj invalidnosti;
• pravo na porodičnu penziju – za slučaj smrti.

Ulazkom Srbije u proces tranzicije, problem finansiranja penzijskih sistema po principu „međugeneracijske solidarnosti“ postao je veoma izražen. Materijalni status osiguranika je sve lošiji, a funkcionisanje penzijskih fondova u velikoj meri atakuje na budžet države.

Stanje nacionalne ekonomije, nerazvijenost tržišta rada, nepovoljna geografska kretanja, liberalni uslovi penzionisanja u poslednjih par decenija značajno su uticali na sistem penzijskog osiguranja.

Sistem obaveznog penzijskog osiguranja u Srbiji funkcioniše tako što trenutno aktivno radno stanovništvo putem doprinosa finansira penzijske nadoknade trenutnih penzionera. Primena ovakvog sistema finansiranja dovodi u pitanje postojanje bilo kakvog „fonda“, jer se uplaćeni doprinosi odmah usmeravaju za isplatu penzijskih nadoknada i to preko sve preko „prelaznog računa“ – fonda.

Kao rešenje iz neperspektivne situacije sistema državnih penzija, nastali su dobrovoljni penzijski fondovi kao dugoročna štednja za starost. Investiranje u dobrovoljne penzijske fondove omogućilo bi pojedincima da dopune državne penzije i time održe životni standard u starosti. Obavezno penzijsko osiguranje je donekle nezamenljivo, ali za potpuno obezbeđenje sigurne budućnosti, stimulisanje štednje i privrednog razvoja, neophodno ja uvođenje dobrovoljnog penzijskog fonda.

Penzijski fondovi – pojam

Penzijski fondovi su institucionalni investitori koji obezbeđuju pojedincima sigurnost i stabilnost prihoda posle okončanja radnog veka. Oni imaju naglašen fiducijarni karakter, tj. Imaju obavezu da obezbede penzijski dohodak i stoga su pod stalnom kontrolom države. Penzijski fondovi imaju slične karakteristike kao i osiguravajuće organizacije. Priliv sredstava ostvaruju po ustaljenom ritmu, dok su isplate unapred predvidljive.
Uvođenje kapitalizovanog penzionog sistema dovodi do velikog povećanja dugoročno raspoloživog kapitala koji predstavlja izuzetan potencijal za razvoj tržišta kapitala. Veličina ovako akumuliranog kapitala zavisi od više faktora:

• od odnosa broja penzionera prema broju zaposlenih,
• od obuhvatnosti sistema tj. Broja onih koji uplaćuju sredstva u fond,
• od stope doprinosa i od stope prinosa koju fond ostvari ulaganjem sredstava na tržištu kapitala.

Iskustva zemalja u razvoju koje su imale reformu penzijskog sistema i uvele kapitalizovani fond pokazuju da pouzdan i dobro vođen fond može veoma brzo da akumulira sredstva. Struktura ulaganja u fond zavisi od dva faktora: od zakonskih ograničenja u pogledu ulaganja i sklonosti riziku.

Reforma penzijskog osiguranja

Reforma penzijskog osiguranja predstavlja jedan od najvećih izazova 21. Veka. Mnoge zemlje danas moraju da se prilagode starenju populacije i redefinišu penzijski sistem osiguranja, kako bi ga zadržale na zadovoljavajućem nivou i osigurale finansijsku održivost sistema. Cilj Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima je da omogući štednju „za stare dane“. Prilikom reforme penzijskog osiguranja uvedeni su dobrovoljni penzijski fondovi, kako bi se građanima omogućilo da dopune državnu penziju, diverzifikuju rizike i osiguraju primanja u starosti.
Štednja za starost može biti jedna od najznačajnijih investicija, zato je važno da se osiguranik dobro informiše o mogućnostima koje se nude, kao i svojim pravima, jer ne treba donositi ishitrene odluke. Planiranje prihoda u starosti je dugoročni cilj.
Interes u reformama imaju zaposleni, poslodavac tj. Organizator plana, kao i država.
Zaposleni se više ne oslanjaju samo na PIO fond. Osim toga, ѕaposleni će primati penziju iz dva izvora i to državnog i privatnog. U slučaju smrti člana Fonda, sredstva se prenose licu koji je član fonda odredio.
Uplate penzijskih doprinosa od strane poslodavca tj. Organizatora plana do određenog iznosa po zaposlenom članu plana oslobođene su plaćanja poreza na dohodak građana, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje