Ekonomika

1. Definiši ekonomiku preduzeća u okviru poslovne ekonomije
Ekonomika preduzeća kao opšta disciplina proučava opšte probleme poslovanja preduzeća i shodno tome predstvalja koncepcijsko-metodološku osnovu specijalizovanih disciplina u okviru poslovne ekonomije koje, svaka sa svoga aspekta, izučavaju poslovanje preduzeća. Dakle, ekonomika preduzeća je komplementarna specijalizovanim disciplinama poslovne ekonomije, koje proučavaju poslovanje celine preduzeća ili funkcionisanje pojedinih poslovnih funkcija preduzeća. Blisko je povezana sa svim mikroekonomskim disciplinama, a pre svega sa organizacijom preduzeća i upravljanjem, računovodstvom i finansijama
2. Predmet i ciljevi ekonomike preduzećaPredmet izučavanja Ekonomike preduzeća je celina procesa poslovanja preduzeća, a to znači kompleksan proces reprodukcije odnosno stvaranja vrednosti (sve tri faze: ulaganje, transformacija ulaganja i rezultat). Dakle predmet izučavanja su (a) svi oblici ulaganja (ljudski resursi, materijal, novac i kapital, informacije i znanje, klijenti i potrošači -za uslužna preduzeća), (b) način na koji preduzeće koristi ljudsko znanje, veštine i sposobnosti, tehnologiju, mašine i opremu za transformisanje ulaganja u rezultate, (c) izlazni rezultati (gotovi proizvodi, usluge, plate, vrednosti za stejkholdere). Osnovni cilj (zadatak) izučavanja ekopnomike preduzeća je da se sistematski širi znanje o svim aspektima poslovanja preduzeća, što omogućuje potpunije razumevanje i objašnjenje suštine preduzeća, njegovog uspešnog poslovanja i funkcionisanja, odnosa sa okruženjem i svih međuuticaja, Na taj način se (a) obezbeđuje sisitemski pristup rešavanju poslovnih problema preduzeća, (b) nude znanja i veštine neophodne za uspešno upravljanje preduzećem i (c) ukazuje na neophodne aktivnosti i mere kojima se ostvaruju postavljeni ciljevi. Iz svega rečenog može se zaključiti da je Ekonomika preduzeća (a) normativna naučna disciplina, jer propisuje načelno kako preduzeće treba da funkcioniše da bi ostvarilo postavljene ciljeve, (b) pozitivna naučna disciplina, jer utvrđuje kako preduzeće stvarno funkcioniše, objašnjavajući zašto preduzeće donosi odluke na određeni način.
3.Kako bi se moglo definisati Preduzeće kroz naglašavanje zajedničkih
karakteristika Najznačajnije karakteristike preduzeća kao sistema su da je to organizacioni, složeni i otvoreni sistem. Preduzeće je organizacioni sistem jer nastaje kao rezultat ljudskog stvaralaštva u organizovanju procesa proizvodnje, što će reći da ljudi osnivaju preduzeće da bi njegovim usmerenim funkcionisanjem ostvarili svoje ekonomske ciljeve. Termin organizacija se koristi da opiše proces organizovanja i da se opiše drutveno biće koje je formirala grupa ljudi, da bi ostvarili neke ciljeve koje kao pojedinci nisu u stanju da ostvare. Ključni elementi svake organizacije su svrha ili cilj koji se želi ostvariti, kao i ljudi i struktura, koja odgovara prirodi zadatka koji organizacija obavlja.
4.Značaj i potreba primene ekonomskih principa poslovanjakompleks procesa poslovanja posmatra se sa aspekta ostvarenja i povećanja profita kao osnovnog motiva poslovanja, uz sagledavanje karakteristika troškova koji nastaju u reprodukciji i njihovog uticaja na cenu koštanja proizvoda odnosno na poslovni rezultat. Profit je jedan od osnovnih razloga nastanka preduzeća, mada ne treba zaboraviti ni činjenicu da postoje i preduzeća koja ne teže isključivom ostvarenju profita (neprofitna – ustanove u oblasti kulture i obrazovanja, zdravstvene ustanove itd) već imaju zadatak da prevashodno obezbede dobra i usluge koje su potrebne svim ljudima.
5. Tipovi -Modeli organizacionog struktuiranja preduzećaZa razumevanje promena organizacione strukture potrebno je poći od razmatranja uzajamnih odnosa između četiri elementa organizacije: zadataka (stvoriti proizvod ili uslugu sa namerom da se ostvari dobit prodajom na tržištu), strukture (dati okvir), sredstava (materijalni resursi) i ljudi (koriste sredstva da bi obavili posao).
6. Diferenciranje preduzeća (nabroj podele) – Kao kombinovano pitanjePostoje brojna i raznovrsna preduzeća koja posluju na nacionalnim i svetskim tržištima i koja se mogu diferencirati i grupisati u različite grupacije prema određenim kriterijumima. Uobičajeno je da se diferencijacija preduzeća zvršiti prema sledećim kriterijumima: (1) suštinskim karakteristikama transformacionog procesa (proizvodna i uslužna preduzeća (2) veličini preduzeća (mala, srednja i velika preduzeća) (3) pravnom obliku, koji se definiše Zakonom. Uobičajeni pravni oblik preduzeća u zemljama tržišne privrede je oblik privrednog društva (lično, partnersko i akcionarsko preduzeće)
7. Objasni faktor minimizacije transakcionih troškova kao razlog postojanja preduzećaPreduzeća su osnovni tržišni subjekti čije učešće na tržištu podrazumeva kupovinu resursa i prodaju proizvedenih roba i usluga. Pri svakoj tržšnoj kupovini ili prodaji javljaju se troškovi razmene odnosno troškovi tržišnih transakcija (transakcioni troškovi), koji podrazumevaju: (a) troškove prikupljanja informacija o predmetu razmene (cena, kvalitet, uslovi nabavke), (b) troškove pregovaranja učesnika u razmeni i (c) troškove koji nastaju u funkciji ostvarenja postignutog dogovora (da bi se ugovor u celini ispunio). Dakle, radi se o troškovima koji nastaju u vezi prikupljanja podataka, pregovaranja, nadgledanja, realizacije i vođenja procesa kupovine odnosno prodaja.
8. Objasni prednosti specijalizacije i podele rada kao razlog postojanja preduzećaSpecijalizacija je nastala kao rezultat podele rada, koja je donela deljenje procesa rada na veliki broj posebnih poslovnih zadatak. Na taj način su stvoreni uslovi da se svaki radnik specijalizuje za obavljanje jednog konkretnog posla odnosno da se usresredi na uže delove procesa rada. To je omogućilo razvoj konkretnih radnih sposobnosti a time i brže, kvalitetnije i stručnije obavljanje poslova, uz niže troškove i veće uštede odnosno veću efikasnost. Rezultat podele i specijalizacije rada je stvaranje realnih uslova za proizvodnju velikog obima.S druge strane, pošto specijalizacija znači proizvoditi za drugog, to direktno znači da stepen neophodne specijalizacije zavisi od veličine tržišta. Što je tržište veće, veći je stepen specijalizacije, a onda je i veći obim proizvodnje, što dalje znači da su niži prosečni troškovi a veća ekonomičnost, rentabilnost i ukupna efikasnost preduzeća.Dakle, preduzeća postoje zbog predn