Eksternalije

Neuspesi tržišta spadaju u opštu kategoriju koju nazivamo eksternalije. Eksternalije nastaju kad se neka osoba bavi aktivnošću koja utiče na dobrobit nekoga sa strane, a ta druga osoba niti plaća, niti dobija bilo kakvu kompenzaciju povodom tog efekta. Ako je efekat n tog posmatrača nepovoljan, on se naziva negativna eksternalija, a ako mu koristi, naziva se pozitivna eksternalija. Pošto kupci i prodavci ne vode računa o uticaju svojih postupaka kada odlučuju koliko će potraživati ili nuditi, u prisustvu eksternalija tržišna ravnoteža nije efikasna. Ta ravnoteža, u stvari, ne uspeva da minimizira ukupnu korist društva u celini.
Pojam eksternalija, u teoriji blagostanja, baziran je na diferenciranju individualnne i društene korisnosti i individualnog i društvenog marginalnog troška.
Pojam ekstermalija sadrži sledeće:
1) Individualna ekonomska odluka uzrokuje nehotično pružanje usluga;
2) Ne postoji adekvatna tržišna transakcija za tržišnu realizaciju takvih usluga;
3) Pružanje nehotičnih usluga ne utiče na donošenje individualnih ekonomskih odluka.

1.1. Negativne eksternalije

Kao uobičajen primer eksternalija koristi se industrijsko ispuštanje gasova u atmosferu. U ovom slučaju bi se reklo da vlasnik ili upravnik fabrike ne uzima u obzir štetne uticaje gasova na ostale članove društva. Kao posledica toga, nivo proizvodnje u fabrici će biti viši nego što bi bio da je vlasnik ili upravnik uzeo u obzir negativne posledice svojih postupaka na ostale ljude. Ovo bi bila negativna eksternalija. Internalizovanje eksternalija podstiče kupce i prodavce na tržištu da vode računa o eksternim efektima svojih postupaka.