Etika i principi u nevladinim organizacijama

1. UVOD

Udruživanje građana je poznat oblik organizovanja radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, a nevladine organizacije su fenomen koji obeležava današnje savremeno društvo. Nevladine organizacije ne nastaju samo u zemljama u razvoju, već se njihov broj povećava i u razvijenim zemljama. Razlozi za ovakav, nagli rast novih oblika organizovanja građana su mnogostruki, a najčešće se dovode u vezu sa krizom država blagostanja, krizom društvenog razvoja, krizom porodice i ekološkom krizom .

Nevladine organizacije deluju drugačije od vladinih. Suština njihovog delovanja čini povezivanje pojedinaca bez posredovanja ili kontrole države, radi ostvarivanja nekog zajedničkog cilja ili afiniteta. Delovanje svih ovih organizacija može biti samostalno ili zajedno sa drugim organizacijama, kada se stvaraju mreže ovih organizacija. Oblici viših udruživanja u okviru kojih mogu delovati ove organizacije su: koordinacije, savezi i pokreti. Povezano i umreženo delovanje nevladinih neprofitnih organizacija, institucija i ustanova u nekom društvu čini neprofitni sektor.

U korporacijama je praksa da se članovi upravnog odbora plaćaju, ali se u neprofitnom sektoru to smatra nedoličnim. Zašto? Zato što se spremnost člana upravnog odbora da služi volonterski smatra dokazom da pojedince koji rade s organizacijom ne motiviše mogućnost da ostvare ličnu korist. Iz tog razloga, od ključne je važnosti da članovi odbora ne dobijaju, i da se ne ostavlja utisak da dobijaju, bilo kakvu direktnu ili indirektnu korist koja proističe iz njihovog rada u upravnom odboru. Kada članovi odbora dobijaju honorar, platu ili druge opipljive koristi, dolazi do stvarnog ili prividnog sukoba interesa, zato što prilike za ostvarivanje lične koristi mogu da budu snažnije ili se mogu smatrati snažnijima od interesa organizacije i njenih korisnika.

Komparativna istraživanja neprofitnog sektora pokazuju da će sledeća faza razvoja savremenih društava biti obeležena sve većim brojem uključivanja ovih organizacija u razne oblasti društvenog života.
Neprofitne organizacije imaju veliki značaj u socijalnoj politici razvijenih zemalja, naročito zbog toga što savremena glomazna država ne može da zadovolji sve potrebe građana, pa mnoge svoje programe prebacuje na neprofitni sektor gde se oni efikasnije ostvaruju. Na taj način neprofitni, nevladin sektor, postaje alternativa državnom sektoru, gde se ljudi u kriznim situacijama oslanjaju na vlastite snage. Osim toga značaj ovih spontanih udruživanja građana oko rešavanja raznih privatnih i društvenih problema je i u tome, što se stvara mreža odnosa koji su nezavisni od države, koji čine civilno društvo i koji povećavaju participaciju građana i njihovu odgovornost za sebe i drustvo u kojem zive.