Finansijsko izveštavanje

Finansijsko izveštavanje je logičan proizvod računovodstvene funkcije u preduzeću. Zapravo se finansijskim izveštavanjem zadovoljavaju i najosnovniji ciljevi računovodstva. Finansijsko izveštavanje prevashodno je namenjeno eksternim korisnicima, ali postoje i brojni interni izveštaji koji su često potrebni menadžmentu i/ili vlasnicima ukoliko nemaju dodira sa svakodnevnim poslovanjem, ili su udaljeni od poslovanja na bilo koji način. Finansijski izveštaji moraju biti pouzdani, tačni i da obezbeđuju uporedivost i transparentnost izveštajne funkcije računovodstva.

1.1. Pojam finansijskog izveštavanja
Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je poznavati osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja. Prema mišljenju autora Stoiljkovića i Krstića, finansijska analiza predstavlja iscrpno istraživanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća.
Iz prethodne definicije proizilazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno, godišnji izveštaj kompanije, koji sadrži bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene i izveštaj revizora.