Finansijsko planiranje

Proučavajući literaturu iz oblasti planiranja možemo se sresti za izuzetno velikim brojem definicija. Većinu definicija planiranja možemo uključiti u „Planiranje, odnosno donošenje planova preduzeća obuhvata poslove oko predviđanja uslova pri kojima treba da se zadaci izvrše.“
Tokom procesa planiranja zadaci koji se predstavljaju kao buduće željno stanje, a moraju se realizovati u ograničenom obračunskom periodu najčešće se iskazuju u naturalnim pokazateljima.
Na osnovu finansijskog plana menadžeri u preduzeću u svakom momentu imaju jasnu sliku o poslovnim aktivnostima preduzeća i rezultatima koji se realizuju u određenom obračunskom periodu. Naime, na osnovu plana ukupnih prihoda, ukupnih troškova, dobiti i njihove raspodele formiranje se jasna slika o budućem uspehu ili neuspehu poslovne aktivnosti konkretnog preduzeća. Na osnovu dobijenih informacija iz plana, menadžment preduzeća će usmeriti svu energiju i resurse u cilju smanjenja troškova i povećanja prihoda, odnosno da uz minimalna ulaganja obezbede maksimalne rezultate, što bi svakako obezbedilo pozitivan finansijski rezultat na nivou preduzeća kao celovitog organizacionog sistema.
Većina autora se slaže da je najvažniji deo finansijskog planiranja vezan za planiranje potrebnih obtnih sredstavai njihovo finansiranje. Upravo zbog navedene činjenice u nastavku ovog rada daće se posebna pažnja finansijskom planiranju obrtnih sredstava po pojavnim oblicima i fazama poslovne aktivnosti preduzeća.
U čisto metodološkom smislu, finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatan i koordinatan plan aktivnosti preduzeća i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za određeni period vremena koji je izražen u monetarnoj formi.
Finansijskim planiranjem, kao instrumentom upravljanja finansijama, treba da se istraže i utvrde optimalne kombinacije visine i strukture sredstava i njihovih izvora koje omogućavaju ostvarivanje maksimalnih rezultata uz obezbeđenje stalne likvidnosti preduzeća. Obezbeđenje ovog cilja pretpostavlja permanentno istraživanje najpogodnijih opcija za najracionalnija ulaganja sredstava iz što povoljnijih izvora, naravno, kada mogućnosti to dopuštaju. To se postiže maksimalnom ekonomijom sredstava, koja se postižu optimalnom visinom ulaganja uz istovremeno korišćenje najpovoljnijih izvora sa stanovišta cene kapitala i njegove ročnosti.