Hipoteka

Etimološko značenje reči hipoteka (hypotheca) je grčkog porekla i predstavlja kovanicu reči „hypo” – ispod, pod, i „tithemi” – staviti, podložiti, a njihov zajednički smisao je „staviti stvar pod nečiju vlast”.

Srpski građanski zakonik je nekada „zalogu na nepokretnim stvarima” nazivao hipoteka, intabulacija, baštinska ili miljačka zaloga. Termin hipoteka je danas opšteprihvaćen. U našem posti”. Založno pravo se uvek konstituiše ili na pravu svojine (ručna zaloga i hipoteka), ili na drugom pravu (založno pravo na pravima). U uporednom pravu je prihvaćeno shvatanje da je predmet hipoteke pravo svojine, ali i shvatanje da je predmet hipoteke nepokretna stvar, što je posledica poistovećivanja svojine sa objektom (tzv.materalizacija prava svojine). U novijoj pravnoj teoriji hipoteka se koristi kao termin za bezdržavinsku zalogu i na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Pa je shodno tome postala aktuelna podela zaloge prema tome da li se vlasnik lišava državine (ručna zaloga) ili ne lišava državine stvari (hipoteka).