Inflatorni porez

UVOD

Makroekonomija, kao jedna od celina ekonomije kao nauke, se bavi izučavanjem ponašanja privrede kao celine. Njena preokupacija je istraživanje načina delovanja ljudskog ponašanja na ishode funkcionisanja visoko agregiranih trćišta kao što su tržište rada, tržište kapitala ili tržište potrošnih dobara.
Makroekonomija izučava visoko agregirane kategorije kao što su bruto domaći proizvod, neto domaći proizvod, inflacija, privredni rast, zaposlenost, novčana masa, platni bilans, agregatna ponuda, agregatna tražnja i td.   Na dugi rok makroekonomija se bavi proučavanjem tendencija u kretanju osnovnih makroekonomskih veličina dok se u kratkom roku fokusira na istraživanja koja se odnose na privredna kolebanja.
Makroekonomija predstavlja osnovu za sagledavanje kvaliteta makroekonomske performanse ( „zdravstvenog stanja“ privrede ), bez čega nije moguće vodjenje adekvatne makroekonomske politike.
U razradi ovog rada razmotricu delovanje inflacije kao kategorije makroekonomije kao i uticaja inflacije na privredu jedne zemlje a naročito uticaj inflatornog poreza na makroekonomska kretanja u zemlji, i posledica koji on ostavlja na druge ekonomske veličine koje su od značaja za funkcionisanje privrede jedne zemlje.

INFLATORNA INERCIJA

Makroekonomija, najdinamičnija ekonomksa disciplina današnjice uključuje I elementa biheviorističke ekonomije – očekivanja pojedinaca, poverenje, ugled.
Inflacija I inflatorna inercija su važne prepreke na putu jačanja povratne sprege poverenje subjekata – kredibilitet vlade. Ona je produkt preplitanja mera ekonomske politike I inflatornih očekivanja u situaciji nesavršenog kredibiliteta vlade.
Inflatorna inercija je podstaknuta I neavršenim informacija o tipu kreatora ekonomske politike – da li se radi o “snažnoj” ili “ slaboj” vladi u pogledu njene olučnosti da suzbije inflaciju, pa se takva inercija produžava u beskonačnost.
U središtu makroekonomije danas je inflacija, što se duguje dominaciji monetraizma i novoklasičarske teorije. Još odredjenije “budžetska inflacija” – osa visoki budžetski deficiti – visoka inflacija.
Mehanizmi i posledice niske inflacije bitno se razlikuju od posledica visoke inflacije. Ključ odgovora je u dinamici inflacije: niska inflacija pretvara se u  visoku, a tada su svi troškovi – gubici daleko veći i vidljiviji. To je “histerezis inflacije “ – učenje na osnovu inflatornog iskustva. Za obuzdavanje visoke inflacije neophodna je fskalna korekcija deficita i ustanovljavanje monetarnih sidara koje će pojačati odgovarajući devizni režim – fiksni ili puzajući.
U tim uslovima vlade su izložene “fiskalnom pritisku” koji se može definisati kao raskorak izmedju “ciljnog” nivoa rashoda koji je prihvatljiv i sposobnosti da se prikupe porezi.
Fiskalni režim u uslovima visoke inflacije karakteriše sledeće:

1)    Prihodi se ne mogu lako prikupiti uvećavanjem poreskih stopa;
2)    Nedostaje sistematičan i sveobuhvatan budžetski proces;
3)    Do novih sredstava putem javnog duga može se doći samo uz izuzetne teškoće;

Pazos-Simosenov model ukazuje na sledeću sekvencu: depresijajuća nacionalna valuta izaziva pad realnih domaćih nadnica, čemu se sindikati opiru povećavajući nominalne nadnice koje pokreću inflatonu spiralu i monetarnu ekspanziju tako sve do visoke ili hiperinflacije, čiji je kraj, kako nas je naučio N. Kaldor “onda kada nema više šta da izgori”.