Odlomak

Инструментима међународног платног промета морају се у исто време заштитити интереси и продаваца и купаца из различитих земаља. Улога међународног банкарства у међународном платном промету је незаобилазна јер се сви послови одвијају преко овлашћених банака и/или њихових инокоресподентних банака – контокорената код којих банке имају отворене рачуне.

Национални новац се у платном промету јавља у два облика: као валуте и као девизе. Тачније, средства којима се врше међународна плаћања јављају се у виду валута (страног ефективног новца),  девиза   (краткорочних   потраживања   у  страној   валути)  и племенитим металима (данас најчешће злату, мада је у прошлости сребро најпре било највише коришћен пламенити метал којим су вршена међународна плаћања). Сребро и злато вршили су функцију универзалних мера вредности и светског новца све док са развитком капиталистичког начина производње и развитком међународне трговине није дошло до развоја меница. Извозник је приликом међународне трговине робе вукао меницу на страног увозника тако што би је акцептирао, а могао је да је есконтује („прода“ пре рока доспећа) код банке у својој земљи и тако и пре истека дође до ликвидних средстава у својој националној валути. Будући да понекад тај начин плаћања није био у потпуности сигуран јер банке нису довољно познавале своје дужнике, оне  нису  увек  есконтовале менице по истој есконтној стопи. Тако су се поједине најјаче банке почеле да се баве акцептним банкарским пословима тако што су акцептирале менице уместо увозника, уз  наплату  одређене провизије. Тако је међународни платни промет започео да се концентрише у рукама специјализованих банака које су почеле да уводе економичнији начин плаћања користеће при томе чекове, акредитиве итд. На тај начин су потраживања домаћих банака према иностранству  (девизе)  постале  главно  средство  при  реализовању међународних плаћања1.

БАНКАРСКЕ ДОЗНАКЕ

Банкарска дознака је класичан – најстарији инструмент међународног платног промета који представља претечу свих осталих инструмената, а данас се користи доминантно за неробне трансакције (исељеничке дознаке, стипендије, алиментације, робна плаћања пре увоза и извоза робе и сличне трансакције), а ређе и за робне трансакције (и то само код партнера код којих постоји пуно поверење) јер се њоме у том случају фактички извршава авансно плаћање.

Банкарска дознака је  данас  SWIFT налог којим налогодавац домаћој банци даје налог да у његово дозначи назначени износ у назначеној валути, преко иностране банке, страном кориснику. Она, дакле, није ништа друго до банкарски налог који се извршава у корист корисника у иностранству. Банкарска дознака се заснива на одобравању или задуживању жиро или текућег рачуна и врло је слична безготовинском плаћању у домаћем платном промету, са том разликом што се у међународном платном промету плаћање обавља на терет девизног рачуна банака који се води код  коресподентске банке у иностранству или филијале, представништва или друге организационе форме мултинационалне банке у иностранству. Иста је ситуација и у случају дозначавања средстава из иностранства, када се одобрење врши у корист жиро или текућег рачуна домаће банке.

Учесници у послу са банкарским дознакама су:

    • алогодавац, као учесник  који се обраћањем  домаћој пословној банци јавља у улози иницијатора међународног плаћања
    • омицилна пословна банка, као  посредник  који извршава налог самостално или преко инокоресподента
    • анка инокоресподент, такође као посредник који прослеђује налог домицилне пословне банке и врши исплату кориснику у иностранству и
    • орисник дознаке, у чију корист се остварује износ у валути и на дан назначен у дознаци.

Сама  процедура  извршења  банкарске  дознаке  одвија  се  на следећи начин: Налогодавац даје налог домицилној банци да изврши дознаку у иностранство. При томе, налог садржи следеће елементе: податке о кориснику дознаке, за чији рачун се доставља  дознака, износ дознаке, основ слања дознаке, ознаку о пoстојању покрића на рачуну. После пријема захтева налогодавца за извршење дознаке, банка проверава да ли постоји покриће на његовом рачуну. Затим банка налогодавца даје налог коресподентској банци у иностранству да исплати  назначени износ субјекту. У  налогу који домаћа банка доставља инокоресподенту налазе се диспозиције налогодавца, као и назнака да ли ће се дознака извршити на терет њених средстава која се воде на текућем рачуну код коресподентске банке, или на терет банкарског кредита који је са банком исплатиоца раније уговорен и сл. Да би се обезбедила аутентичност налога, банка  налогодавца мора да стави потписе овлашћених лица на налогу који доставља коресподентској банци. Када инострана банка прими налог за извршење банкарске дознаке, дужна је да изврши налог тако што ће наложити домаћој банци да изврши налог у земљи. Банка која извршава налог по основу иностране дознаке може га реализовати коришћењем инструмента унутрашњег платног промета, односно одобравањем     у     корист     текућег     рачуна     домаћег     субјекта, непосредном исплатом у готову или на неки други начин.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 21 stranica
  • marketing ilija veljkovic
  • Školska godina: 2022
  • Diplomski radovi, Ekonomija
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Ekonomski fakultet  

Više u Diplomski radovi

Više u Ekonomija

Komentari

Click to access the login or register cheese