Koncepcija i strategija razvoja nacionalne ekonomije

UVOD

Nacionalna ekonomija na sveobuhvatan način celovito i svestrano proučava uslove, stanja i promene u ekonomskoj stvarnosti države Srbije. Nacionalna ekonomija je primenjena makroekonomska disciplina, pošto se prevashodno bavi izučavanjem celine privrede na prostoru države Srbije, istražuje stanja i promene u makroekonomskim agregatima, uslove koji ih određjuju, kao i međusobne odnose sektora i regiona, a takođe i njihove odnose prema celini. Takođe, kako jedna privreda ma koliko velika i razvijena bila, nije samodovoljna, to nacionalna ekonomija ima u vidu i međunarodnu razmenu, tj. celinu raznovrsnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Naglasak da je nacionalna ekonomija makroekonomska disciplina ima za cilj da istakne da se posmatra privreda kao celina, kroz zbirno iskazane agregatne pokazatelje, kao što su: društveni proizvod, nacionalni dohodak, investicije, potrošnja stanovništva, prihodi i rashodi države, obim i strukturura spoljnotrgovinske razmene, amortizacija, akumulacija, zaposlenost.
Makroekonomski pristup podrazumeva da se nacionalna ekonomija bavi celinom privrede i kroz: kretanje cena (stabilnost ili inflacija), prosečnim platama, (po stanovniku) projekcijama svih agregata….drugi deo kovanice ekonomska u slobodnijoj interpretaciji znači odnos ljudi prema resursima i dobrima od kojih zavisi njihov opstanak i razvoj. Smisao ekonomskog u ponašanju znači da se uspostavlja racionalna veza između ciljeva i raspoloživih sredstava za njihovo ostvarivanje. Kada bi prirodnih izvora bilo u izobilju, a proizvedeno bogatstvo i raspoloživa sredstva neograničeni, ekonomsko (racionalno) ponašanje u korišcenju i izbor bili bi nepotrebni.

1. KONCEPCIJA I STRATEGIJA RAZVOJA NACIONALNE EKONOMIJE
1.1. Pojam i sadržaj strategije razvoja

Strategija se sastoji od osam delova.
U prvom delu prikazana je metodologija izrade Strategije i osnovni podaci o usvojenim strateškim dokumentima Republike Srbije na kojima se zasniva Strategija Šematski su prikazane funkcionalne veze između elemenata Strategije (ekonomije, društva i zaštite životne sredine), kao i njihovi uzajamni uticaji.
Drugi deo Strategije definiše strateško opredeljenje za održivi razvoj i obuhvata viziju razvoja, nacionalne prioritete i principe Strategije. U tom delu data je polazna SWOT analiza.
Treći deo bavi se ekonomijom, kao jednim od tri „stuba” održivog razvoja. U njemu su date osnove privrede Republike Srbije zasnovane na znanju, kao i konkretni ciljevi i prioritet u makroekonomskom upravljanju i izbor odgovarajuće ekonomske politike, tranzicionih tokova, održive proizvodnje i potrošnje, obrazovanja za održivi razvoj, informaciono-komunikacionih tehnologija i ekonomije zasnovane na znanju, održivosti naučnotehnološke politike i zaštite intelektualne svojine.
Četvrti deo Strategije bavi se društveno-ekonomskim uslovima i perspektivama koje otvara održivi razvoj u Republici Srbiji. U tom delu se navode ciljevi, mere i prioriteti koji se odnose na različite oblasti društvenog razvoja i njihove veze i uticaje na ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine u Republici Srbiji – društvene vrednosti, kvalitet života i društveno blagostanje, populacionu politiku, socijalnu sigurnost, siromaštvo i socijalnu uključenost, politiku jednakih mogućnosti, rodnu ravnopravnost, javno zdravlje, stanovanje i stambenu politiku, regionalne i lokalne aspekte održivog razvoja.
Peti deo posvećen je pitanjima zaštite životne sredine i očuvanja prirodnih resursa u Republici Srbiji, kao i uticajima ekonomskog razvoja na životnu sredinu. U tom delu dati su ciljevi, mere i prioriteti vezani za zaštitu prirodnih resursa (vazduha, vode, zemljišta, biodiverziteta, šuma, mineralnih resursa i obnovljivih izvora energije), zaštitu od delovanja različitih faktora rizika po životnu sredinu (klimatskih promena i oštećenja ozonskog omotača, otpada, hemikalija, udesa, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, buke i prirodnih katastrofa), zaštitu od delovanja faktora rizika po životnu sredinu u različitim ekonomskim sektorima (industriji, rudarstvu, energetici, poljoprivredi, šumarstvu, lovstvu i ribarstvu, saobraćaju i turizmu), kao i uvođenje čistije proizvodnje.
U šestom delu strategije dat je institucionalni okvir i mehanizmi za primenu Strategije, s posebnim osvrtom na osnivanje novih institucija i jačanje postojećih za sprovođenje Strategije, kao i jasni mehanizmi međusobne podele odgovornosti i nadležnosti u sprovođenju i praćenju sprovođenja Strategije.
U sedmom delu prikazani su izvori finansiranja Strategije.
U osmom delu data je metodologija praćenja sprovođenja Strategije s jasno definisanim indikatorima održivog razvoja po pojedinim oblastima kojima se Strategija bavi i navedene su institucije koje su nadležne za praćenje tih indikatora.
Na slici 1. prikazane su funkcionalne veze elemenata Strategije.