Kontrola

UVOD

Menadžment kod nas počinje da se izučava 90-tih godina prošlog veka,što je i normalno s obzirom da se obrazovanje kod nas zasnivalo na socijalističko-samoupravnom privređivanju,a ne na osnovama i principima tržišnog privređivanja.
Posao menadžera uglavnom se svodi na rad sa ljudima.Tako i Meri Parker Folet zastupa stav da menadžeri obavljaju posao preko ”drugih ljudi”, odnosno da u preduzeću postavljanje ciljeva ostvaruju formirajući interakcijske veze među ljudima,delegirajući parcijalne zadatke,koji su u skladu sa ukupnim zadatkom i ciljem poslovanja preduzeća,koje predstavljaju zahtev za preduzimanje akcija od strane podčinjenih,bilo da su oni menadžeri nižeg nivoa,ili neposredni izvršioci posla.
Analiza poslova menadžera ne bi bila potpuna kada se ne bi spomenuli poslovi osnovnih menadžment funkcija,poslovi: planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole.
Poslovi kontrole se takođe vrše od strane menadžera.Da bi kontrola bila efikasna,potrebno je prvo utvrditi neophodne normative i standarde.Sam proces kontrole obaviće se upoređivanjem ostvarenih rezultata i normativa,odnosno uspostavljenih standarda.Ukoloko kontrola pomaže izvesna odstupanja,moraju se odmah alarmirati adekvatni mehanizmi,radi preduzimanja potrebnih korektivnih aktivnosti.
Prema tome, odluke menadžera idu u pravcu korektivnih aktivnosti,kako bi se ostvareni rezultati uskladili sa standardom,normom ili sa planiranim rezultatima konkretnog privrednog subjekta.

1. DEFINICIJA I POJAM KONTROLE

Kontrola predstavlja jednu od osnovnih faza procesa menadžmenta.Za sam pojam kontrole vezuju se i drugi termini koji su više ili manje zastupljeni u teoriji i praksi a to su: verifikacija, provera, nadzor, monitoring. U literaturi možemo sresti više definicija vezanih za proces kontrole.Henri Fajol kontrolu definiše kao:   ,Aktivnost koja se sastoji u verifikaciji da li se svi poslovi obavljaju u skladu sa usvojenim planskim ciljvima izdatim naredbama i utvrđenim principima”. Dr Dejan Erić izvodi zaključak da je kontrola faza procesa upravljanja u kojo menadžeri vrše proveru ostvarivanja upravljačkih odluka,efikasnost i organizovanja i liderstva,i gde je ukoliko je to potrebno preduzimaju mere korektivne akcije na otklanjanju poremećaja.Iz navedenih  definicija se može izvesti zaključak da je kontrola,iako poslednja po redu,izuzetno značajna faza menadžmenta,jer upravo zahvaljujući kontroli dobijamo informacije o tome da li su ostvareni rezultati adekvatni planiranom i željenom stanju u organizacionom sistemu.

2. ZNAČAJ KONTROLE

Prva i osnovna faza menadžmenta jeste planiranje.Pod uticajem velikog broja ograničavajućih faktora koji mogu biti interni i eksterni,dolazi do odsupanja stvarnog od planiranog stanja.Ovakva odstupanja su u okviru organizacionih sistema redovna pojava koju treba podvrgnuti adekvatnoj kontroli kojom bi se devijacije prvo utvrdile a nakon toga preduzele adekvatne korektivne akcije sa ciljem da se one otklone ilu svedu na minimum.
Promene u okruženju su svakako najvažniji faktor koji utiče na pojavu raznih devijacija u poslovanju preduzeća.Te promene se odnose na promene u ekonomskoj politici,poreskoj politici,cenama osnovnih resursa i sl.
Kao jedan od faktora devijacija često se navodi i neslaganje interesa preduzeća sa interesima pojedinaca u njemu.Pod uticajem navedenih faktora potrebno je izdvojiti i definisati devijantnu pojavu,naći uzrok i naravno odrediti korektivnu akciju kojom bi se nastala devijacija mogla otkloniti.Na osnovu ovoga stiče se slika da kontrola kao jedna od veoma dinamičnih funkcija menadžmenta nikako se ne može posmatrati izolovano već isključivo u sprezi sa ostalim funkcijama menadžmenta.