studenti
Mesto za uspešne studente

Makroekonomski rast i odrzivi razvoj – Medjusobna povezanost ili iskljucivost

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (1 vote cast)

UVOD
Makroekonomski rast i održivi razvojsu sastavni deo ključnih problema savremenog društva.
Sa jedne strane nalazi se makroekonomski rast čiji je krajnji cilj maksimiziranje korisnosti na nivou celokupne privrede, a sa druge strane je održivi razvoj kao temelj na kome rast treba i mora biti izgrađen.
Međutim postoji li povezanost između makroekonomskog rasta i održivog razvoja, ili postojanje jednog znači isključivost drugog? Pokušaj odgovora na ovo kompleksno pitanje dat je u daljem razmatranju ovog problema današnjice.
Pre pristupa samoj temi potrebno je objasniti osnovne pojmove koji su uključeni, dakle biće objašnjeno na šta se odnosi pojam makroekonomskog rasta i šta obuhvata pojam održivog razvoja. Suština odgovora kreće od objašnjenja relacije od ograničenog do održivog rasta pa sve do utvrđivanja međuzavisnosti između makroekonomskog rasta i održivog razvoja.
Na kraju kao određeni dokaz o nužnosti postojanja ove dve komponente dat je osnovni prikaz Nacionalne strategije o održivom razvoju Republike Srbije. On predstavlja sveobuhvatnost svega prethodno objašnjenog na nivou konkretnog primera, naše privrede.
1.MAKROEKONOMSKI RAST

Makroekonomski rast predstavlja rast osnovnih indikatora društvenog blagostanja. Odnosi se narast privrede kao celine iskazane preko osnovnih agregatnih veličina. Radi boljeg razumevanja makroekonomskog rasta posebno su objašnjeni pojam makroekonomije i pojam privrednog rasta koji čine njegovu celinu.

1.1.Definicija i pojam makroekonomije

Makroekonomija je proučavanje celokupne ekonomije: ona analizira dugoročni rast kao i ciklična kretanja ukupne proizvodnje, nezaposlenosti i inflaciju, ponudu novca i deficit budžeta, i međunarodnu razmenu i finansije. Ona se razlikuje od mikroekonomije koja proučava ponašanje pojedinačnih tržišta, cena i proizvoda.
U naopštijem smislu, makroekonomija proučava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini.
Makroekonomija dobija na značaju posle velike ekonomske krize (1929-1939.god). Među ekonomistima je to najbolje učio Džon Majnard Kejns, te se nastanak makroekonomske teorije i politike vezuje za njegovo ime .

Sama reč “Makroekonomija” potiče od grčkih reči macros-veliki i omnicos-privreda što znači da proučava ekonomske agregatne veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem privrede kao celine gde se varijable svode na mali broj globalnih veličina tj. kompleksnih agregatnih veličina.
Osnovne makroekonomske veličine su:
• bruto domaci proizvod,
• stopa inflacije,
• stopa nezaposlenosti,
• kamatna stopa i
• devizni kurs

Bruto domaći proizvod predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj privredi u toku jedne godine.
Stopa inflacije se definiše kao procentualni rast opšteg nivoa cena u određenom obračunskom periodu.
Stopa nezaposlenosti je statistička mera koja se izražava u procentima i odnosi se na broj ljudi koji žele da rade a nemaju posao.
Kamatna stopa se može definisati kao cena novca, odnosno kao nadoknada koja se plaća na pozajmljena novčana sredstva.
Devizni kurs između dve države je cena po kojoj rezidenti ovih država trguju jedni sa drugima.

Jedna od značajnijih karakteristika je i makroekonomska stabilnost koja podrazumeva istovremenu stabilnost ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i cenovnu stabilnost, pri čemu treba naglasiti da su ovo često konfliktni ciljevi.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.