Mobing

Uvod

Poslovnu etiku možemo definisati kao primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca.
Šikana ili šikaniranje, među sindikalcima su vrlo poznati pojmovi koji se odnose na maltretiranje ljudi na poslu. Mobing je sličan ali i mnogo širi pojam jer obuhvata kompleks pojava koje počinju maltretiranjem ili psihološkim terorom na radnom mestu, a završavaju teškim posledicama tog maltretiranja koje se odražavaju na zdravlje pojedinca, njegov socijalni status i okruženje.
Mobing je nasilje na radnom mestu, koje počinje u psihološkom domenu u komunikaciji, među ljudima, što su sve psihološke kategorije a i prve posledice mobinga su psihološke prirode.
Istorija ljudskih zajednica puna je pojava ponižavanja, maltretiranja, terorisanja i zlostavljanja. Mobing, po svojoj suštini takođe pripada ovim pojavama ali je specifičan po tome što se isključivo vezuje za radnu sredinu. Mobing predstavlja vid poremećaja u međuljudskim odnosima na radu, koji se reperkusira i ima velikog uticaja na pojedinca i grupu (pojedinaca) u radnoj sredini ali se njegov uticaj prenosi i dalje na porodicu i širu socijalnu zajednicu.
O mobingu se sve više govori zato što se mobingom ugrođava ugled, čast, ljudsko dostojanstvo, što su temelji čovekove ličnosti i osnovne ljudske vrednosti. Ponižavanje pojedinca ide do te mere da rezultira izbacivanjem pojedinca iz određene organizacije.
Samo retke osobe sa izuzetnom čvrstinom ličnosti i dobrim temeljima, uz podršku porodice uspevaju da prođu bez velikih oštećenja i da se, bez pomoći drugih ljudi, bore za svoj status i poziciju.
Mobing situacije, preživljavaju obično individualisti koji imaju vlastiti sistem vrednosti, koji su uvereni u vlastitu ispravnost i koji su sigurni u sebe, mada je izolaciju i odbačenost od grupe jako teško preživeti zbog činjenice da je čovek socijalno biće kome su drugi ljudi i interakcija sa njima, neophodni za adaptaciju i življenje.
Iz tog razloga neophodno je da se, prevashodno, podigne kolektivna svest o posledicama koje mobing može da ima kako po pojedinca tako i po širu društvenu zajednicu, a nakon toga pronađe najefikasniji mehanizam kojim će ova neželjena pojava biti suzbijena.
1. Etički kodeks

U okviru poslovne etike etički kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnih pravila, šema, propisa i dobrih običaja u poslovnom ponašanju.
Etički kodeks služi kao okvir u kome bi se trebali kretati i na taj način formalno olakšava poslovanje u sve komplikovanijim i složenijim prilikama na tržištu.
Kao subjekti poslovne etike javljaju se čovek, organizacija i društvo u celini.
Područja istraživanja su društvena odgovornost poduzeća, odnos poduzeća s potrošačima, ekologija i razvoj…
Posmatranje odnosa između poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovođenje preduzećem, vlasničke odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, državi.
Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će ipak reći da etika i način rada i poslovanja, upravljanje preduzećem i njegovo organizovanje, nemaju baš ništa zajedničkog.
Neki će možda zaključiti da ekonomija nema baš nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da ekonomija i poslovanje, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i da bi to i htela da bude.
Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bezposlovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima.
Javlja se dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu između poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i hitniji odgovor koji će biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima.