Novac i bankarstvo

UVOD

Društveni običaj korišćenja novca za transakcije od izuzetne je koristiu velikom složenom društvu. U ovom eseju će Vam biti približen značaj i funkcija novca, shvatanje novcaZamislite na trenutak,da u ekonomijine postoj ni jedno dobro koje je široko prihvaćeno kao zamenaza dobra i usluge. Da bi dobili ono što im je potrebno,ljudi bimorali da se oslone na trampu(zamena jednog dobra za drugo).Na primer,da biste dobili obrok u restoranu,morali biste da ponudite vlasniku restorana nešto što je od neposredne vrednosti,daoperete jedan deo sudova ili da mu date tajni recept za rolat. Da li mislite da bi to funkcionisalo? Ili bi možda otežavalo i komplikovalo život? Pošto se ekonomija oslanja na trampu, imaće problema da efikasnoalocira svoje oskudne resurse. Postojanje novca olakšavatrgovinu.Vlasnik restorana se zadovoljava prihvatanjemnovca. On prihvata vaš novac da bi platio kuvaricu,na primer,zato što taj protok novca omogućava olakšanu proizvodnju i trgovinu.

 
 NOVAC I BANKARSTVO

Novac je skup one imovine u nekoj ekonomiji,koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobara i usluga od drugih ljudi.Gotovina koja se nalazi u vašem novčaniku je novac. Dinar u našoj zemlji vodiporeklo od arapskog zlatnika kovanog u Siriji u 7.veku. Potiše od latinske reči “dinaruis”. U prednovčanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba izražavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama itd. Međutim,stoka nije bila pogodna kao sredsvo razmene,jer su grla bila nejednake starosti i nije se mogla deliti na delove jednakih kvaliteta.Otuda su ljudi tražili materijal koji bi u svakomsvom delu imao isti kvalitet. Među tim jednorodnim stvarimapostepeno su se pojavljivali srebro i zlato.Zato sto su oba materijala korisna za opštu upotrebu,lako se dele i svaki deo imaisti kvalitet. Pa su male količine srebra i zlata izražavale velikuvrednost.Novac su prvobitno kovali sami trgovci.Novac iskovan od plemenitogmetala zove se ”moneta”. Čim je država uvidela da plemenite metale može zameniti papirom i jeftinijim legurama, plemeniti metali su povučeni iz opticaja.Pa seod 20.veka u opticaju koristi isključivo novac od papira i legura.

Postoje različita shvatanja novca, a na osnovu toga i različite teorije:
1) Teorija konvencije
2) Robna teorija novca
3) Funkcionalna teorija novca
4) Nominalisticka teorija novca

Teorija konvencije je najstarija teorija novca. Suština ovogshvatanja je da je novac,jednostavno,odgovorno uspostavljenkao sredstvo razmene.Njegova vrednost se zasniva na zapovesti i autoritetu države.Prema shvatanju robne teorije novca,novac predstavljamaterijalno dobro koje podleže zakonu vrednosti,a banknote se prihvataju kao novac ukoliko važe kao predstavnici metalnog novca.Funkcionalna teorija novca, suštinu novca vidi u njegovojfunkciji, pa se time objašnjava njegova vrednost. Prema nominalističkoj teoriji, novac predstavlja simbol ili oznaku koja služi kao sredstvo za obračun.Polazi se od stava da novčanica predstavlja određenu nominalnu veličinu koja jenezavisna od njenog materijalnog oblika,a da njenu kupovnu snagu određuje država.
Robna proizvodnja serazvijala – robni svet je bio sve raznovrsniji,a pojedinih vrsta robe bilo je sve više.Stoga je novac,pre svega,roba, kao i svaka drugaroba. On znači kao i svaka druga roba koja ima uporebnu vrednost i vrednost.Nezamislivo je funkcionisanje ekonomije bez novca. Novac igra važnu ulogu i omogućava kontinuirani niz razmena koji karakteriše tržišnu ekonomiju. Novac najčešće služi kao standard,mera za vrednost radi poređenja tržišne vrednosti različitihroba.Dakle, sve što služi kao:sredstvo razmene,sredstvo plaćanj, sredstvo čuvanja vrednosti i kao sredstvo mere vrednosti može se smatrati novcem.