Osnovne karakteristike trgovine i trgovinske politike

Da bi se razvijala proizvodnja i međunarodna trgovina moraju postojati sposobni subjekti, kao njihovi nosioci.
Subjekti u međunarodnoj privredi dele se na one koji neposredno obavljaju proizvodne i spoljnotrgovinske poslove (razne vrste proizvodnih i uslužnih preduzeća), one koji obavljaju finansijske poslove (banke, berze, investicioni fondovi i organizacije osiguranja) i one koji sistemom privrednih instrumenata opredeljuju uslove privređivanja (države i organi državne uprave, uključiv i međunarodne institucije).
Proizvođači robe i usluga kao osnovni subjekti u svetskoj privredi, su uvek u dilemi da li proizvoditi u zemlji ili inostranstvu, koliko prodavati u zemlji, a koliko u određenoj stranoj privredi. U tržišnoj privredi oni imaju šire mogućnosti izbora u pogledu poslovanja na unutrašnjem ili spoljnim tržištima, imaju više slobode u poslovnom odlučivanju. Oni kombinuju domaće faktore razvoja sa faktorima u inostranim privredama. Upoređujući svoj položaj na unutrašnjem i na spoljnim tržištima oni donose odluke prema tome šta za njih daje veće ekonomske koristi.
U svetskom ekonomskom prostoru danas egzistira preko 60.000 transnacionalnih kompanija i veliki broj preduzeća srednjih i malih dimenzija, 1000 transnacionalnih banaka, oko 192 države i 300 različitih međunarodnih organizacija, što govori o sve većem broju subjekata koji se pojavljuju u svetskoj privredi i medunarodnim odnosima, a svi oni imaju kako različite interese, tako i različitu snagu da te svoje interese ostvaruju.