Platni bilans

Uvod

Sam izraz „platni bilans“ nije dovoljno precizan, jer to nije sistemski popis imovinske aktive i pasive nekog subjekta utvrdjenih na odredjeni dan, već je to popis transakcija utvrdjenih u toku jednog vremenskog perioda, po pravilu, jedne godine.
Platni bilans uobičajeno prihvatamo kao odnos vrednosti svih potraživanja i dugovanja jedne zemlje prema inostranstvu, u odredjenom vremenskom periodu.

Platni bilans

Platni promet izmedju jedne zemlje i ostalih zemalja, kao posledica ukupnih finansijskih odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenata: 1) platni bilans (bilans plaćanja) i 2) devizni bilans.
Platni bilans predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih izmedju jedne zemlje i inostranstva, obično u toku jedne godine. Platni bilans ima dve osnovne funkcije: prvo, on treba da na sistematizovan način prikaže sve ekonomske odnose sa inostranstvom, drugo, treba da pokaže i finansijsku likvidaciju tih odnosa.
Struktura platnog bilansa ukazuje na njegova dva osnovna dela:
tekući račun platnog bilansa,
račun kapitala
Tekući racun platnog bilansa uglavnom pokazuje promet roba i usluga (vidljivi uvoz i izvoz) dok račun kapitala i kapitalski podbilans, pokazuje finansijski obračun sa inostransrvom.
Tekući račun platnog bilansa može biti iskazan deficitom ili suficitom, što se izravnava suprotnim kretanje u računu kapitala. Kretanje u računu kapitala izravnaju transakcije u tekućem računu, tako da je platni bilans obično uravnotežen. Plaćanja za kupovinu robe i usluga u trgovinskom delu platnog bilansa moraju biti pokriveni primanjima od prodaje roba i usluga, kreditima ili drugim oblicima kretanja kapitala.
U transakcije u platnom bilansu koje znače priliv deviza ili sticanje kupovne snage u inostranstvu, spadaju sledeće:
1) Izvoz robe i usluga
2) Jednostrani transferi
3) Uvoz kapitala
4)Izvoz monetarnog zlata.

U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje, odnosno smanjenje kupovne snage u inostranstvu, spadaju:
1) uvoz robe i usluga
2) jednostrani transferi
3) izvoz kapitala
4) uvoz monetarnog zlata.
Osnovni oblici medjunarodnog kratanja dugoročnog kapitala u direktne investicije i portfolijo investicije. Direktne investicije predstavljaju takvo kretanje kapitala koje je motivisano profitom i sticanjem prava vlasništva, kontrole i upravljanja nad preduzećem u inostranstvu. Portfolio investiranja nije povezano sa interesom efektivne kontrole nad preduzećem u inostranstvu. Ulaganje je obično u različite oblike hartija od vrednosti u inostranstvu, koje investitoru donose dividendu, odnosno kamatu (obveznice). U portfolio investiranje uključuje se i dugoročni kredit za finansiranje spoljnotrgovinskih transakcija. Kratkoročni kapital se može kretati autonomno ili kompenzatorno. Autonomno kretanje kapitala motivisano je odredjenim prihodom. Ovde uglavnom spadaju: spoljnotrgovinski krediti, poslovi arbitraže i spekulativno kretanje kapitala. Spoljnotrgovinski krediti su vezani za izvoz robe. Spekulativno kretanje kapitala motivisano je očekivanjem primena deviznog kursa , kamata, ekonomske politike odredjene zemlje. Kapital beži od valute sklone devalvaciji ka valuti koja će revolvirati. Radi se uglavnom o o spekulativnom kratkoročnom kapitalu koji se često naziva „vrući novac“. Kompenzirajuće kretanje kapitala ima za cilj pokrije deficit platnog bilansa.
Tekuće transakcije registruju devizni priliv koji nastaje izvozom robe i usluga, ali i devizni odliv koji nastaje kao posledica uvoza robe i usluga (plaćanje prema inostranstvu). Višak plaćanja u odnosu na primanja dovodi do deficita bilansa tekućih transakcija, dok suprotno tome, višak primanja u odnosu na plaćanja stvara suficit u bilansu tekućih transakcija.
Bilans kapitalnih transakcija pokazuje kretanje dugoročnog i kratkoročnog kapitala, odnosno neto poziciju ovih tokova kapitala.