Primena sistema dvojnog knjigovodstva

1. UVOD

1.1 ISTORIJA RAČUNOVODSTVA

 Danas nemožemo tačno utvrditi kada je nastalo računovodstvo, ali smatra se da se
koristilo hiljadama godina unazad. Prvi računovodstveni zapisi su stari više od 7000. godina i pronađeni su u Mesopotamiji. Koristili su primitivne metode kako bi vodili evidencije o rastu i razvoju stada i useva, a zapisi su vođeni na glinenim pločama. Nastankom i razvojom knjigovodstva razvijalo se i Računovodstvo, a prvi vidovi knjigovodstva su se javljali u privredi antičkih naroda u oblasti bankarstva i trgovine. Izmedju V i XI veka zemljoradnja kao i zanatstvo predstavljale su osnovne privredne delatnosti tog doba. Vremenon knjigovodstvo je naglo počelo da se razvija i dolazilo je do evidentiranja svih nastalih promena u životu jednog preduzeća. Dvojno knjigovodstvo je zauzimalo posebno mesto u istoriji razvoja računovodstva. Veliki broj italijanskih istoričara računovodstva, ali i istoričara iz čitavog sveta su istraživali nastanak i razvoj dvojnog knjigovodstva. Italijanski matematičar Luka Pacioli bio začetnik dvojnog knjigovodstva, a smatra se da je ono nastalo u Genovi 1340. godine. Stevin, holandski matematičar je 1605. godine je napravio prvi godišnji obračun rezultata, a 1673. godine, Francuz Savary je propisao izradu bilansa na svake druge godine. Nastanak i razvoj knjigovodstvene evidencije može se pratiti kroz četiri razvojne faze:

1. Faza prostih evidencija ili faza prostog knjigovodstva
2. Faza dvojng knjigovodstva ili sistem dvojnog knjigovodstva
3. Faza računovodstva
4. Faza savremenog sistemskog pristupa računovodstva preduzeća

1.2 POJAM RAČUNOVODSTVA

 U zavisnosti od teorijskih postavki i propisanih procedura kojima se postavljaju
kriterijumi za ostvarivanje računovodstvenih zadataka i ciljeva, računovodstvo se u teoriji i praksi različito definiše. Pored mnogobrojnih definicija, računovodstvo možemo definisati kao i sistematsko prikupljanje, razvoj i analiza informacija o finansijskom stanju jedne organizacije. Osnovna svrha računovodstva je da poslovanje učini što više razumljivim i da obezbedi važne informacije o poslovanju koje omogućavaju planiranje i kontrolu finansijskih operacija i tansakcija, analizu ekonomskog stanja organizacije u cilju donošenja adekvatnih poslovnih odluka. Te informaciju državnim organima pomažu prilikom određivanja visine poreza koju poreduzeće treba da plati i slično. Knjigovodstvo je računska osnova računovodstva jer ono obezbeđuje podatke koji se primenjuju u preostalim delovima računovodstva. Svaka knjigovodstvena promena se mora proknjižiti i ono se može vršiti po metodi prostog i dvojnog knjigovodstva.

2. RAZRADA

2.1 POJAM, ZADATCI I CILJEVI KNJIGOVODSTVA

2.1.1 Knjigovodstvo

 Knjigovodstvo je evidentiranje poslovnih (finansijskih) promena. kao pojam je uži od
pojma računovodsta. Knjigovodstvo obezbeđuje podatke koji se na različite načine primenjuju u pojedinim delovima računovodstva. To je osnovni razlog zbog čega se knjigovodstvo najčešće definiše kao računska osnova računovodstva. Pri računovodstvenom planiranju, knjigovodstvo pruža osnovu tako što pri izradi plana i uvek polazi od sadašnjeg stanja, a potom omogućava pružanje podataka o ostvarenom rezultatu kao i o stanju imovine. Kako bi se se donele što kvalitetnije poslovne odluke, knjigovodstvo mora raspolagati pouzdanim informacijama.

 Osoba koja beleži poslovne promena na dan njihovog nastanka naziva se knjigovođa.
On prati sve knjigovodstvene isprave koje su vezane za ulazne i izlazne fakture, dnevne izveštaje banke, pomoće i glavne blagajne i sve obračune i odluke poslovanja. Poslovni izveštaj podnose nadležnim državnim institucijama do roka koji je zakonski određen.

2.1.2 Zadatak knjigovodstva

 Zadatak knjigovodstva je snimanje, praćenje i izveštavanje o stanju i promenama
stanja imovine i rezultata poslovnog subjekta. Knjigovodstvo prilagođava svoje zadatke promenama u uslovima poslovanja i zahtevima unutrašnjih i spoljnih korisnika računovodstvenih informacija. Prof.dr J. Rekeckom je izdvojio 16 knjigovodstvenih zadataka od kojih su najvažniji sledeći:

1. Prikupljanje podataka o nastalim poslovnim promenama
2. Provera podataka o nastalim poslovnim promenama
3. Klasifikacija i reklasifikacija podataka o nastalim poslovnim promenama
4. Evidentiranje podataka o nastalim poslovnim promenama
5. Čuvanje podataka o nastalim poslovnim promenam
6. Izveštavanje o nastalim poslovnim promenama

 Na osnovu finansijskih izveštaja, kontnog plana, dnevnika, glavne knjige, naloga za knjiženje, probnog bilansa, pomoćnih knjiga, zaključnog lista, inventara i knjigovodstvenih dokumenata, knjigovodstvo izvršava svoje već postavljene zadatke.