Socijalna zaštita

Postojanje socijalne zaštite može se prepoznati kao jedan od najznačajnijih društvenih dostignuća 20 veka. Sistemi socijalne zaštite omogućavaju društvima da unaprede blagostanje i sigurnost svojih građana tako što ih štite od ranjivosti kako bi mogli da nastave pristojan život. S jedne strane, socijalna zaštita može zadovoljiti osnovne potrebe preživljavanja čoveka time što osigurava da svi muškarci i žene imaju osnovnu socijalnu i ekonomsku sigurnost. Istovremeno, ona može igrati dalekosežnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života pojedinaca i društava razvijanjem i oslobađanjem ljudskog potencijala, olakšavanjem strukturnih promena, povećanjem stabilnosti, unapređenjem socijalne pravde i kohezije i promovisanjem ekonomske dinamike.
Uprkos svojim dostignućima i doprinosu ljudskom razvoju, socijalna zaštita oduvek je bila predmet intenzivne kritike. Od svog osnivanja, politike socijalne zaštite su kritikovane zbog ekonomskih razloga zbog negativnog uticaja na ukupne ekonomske performanse. Kritičari tvrde da one previše koštaju i predstavljaju finansijsko opterećenje koje opterećuje javna sredstva i smanjuje mogućnosti za ulaganje u druge prioritetne oblasti. Takođe tvrde da politika stvara opstrukcije na tržištu rada koje dovode do zavisnosti od podrške javnosti i podrivanja radne etike, kao i sprečavanja strukturnih promena.
Procenjeni efekati troškova socijalnog osiguranja na dugoročne ekonomske performanse je vrlo blagovremeni poduhvat. Zaista, nakon trenutne krize i suočavanja sa delikatnim ekonomskim i budžetskim uslovima, mnoge zemlje sada razmatraju značajne strukturne reforme. U mnogim slučajevima konsolidacija javnog budžeta imala je značajne efekte na programe socijalne sigurnosti i teško je izbegla pitanje reforme socijalnog osiguranja kao mogući podsticaj daljoj konsolidaciji budžeta i ekonomskom rastu.