studenti
Mesto za uspešne studente

Upravljanje lancima snabdevanja – Poslovni odgovor na globalizaciju robnih i informacionih tokova

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 5.0/5 (2 votes cast)

Sažetak:

U uslovima izraženih globalizacionih procesa, upravljanje lancima snabdevanja nastaje kao reakcija članova distributivnih kanala na povećan stepen izloženosti konkurenciji. Pred učesnike tržišne utakmice istovremeno se postavljaju naizgled dva teško ostvariva cilja: maksimalna ušteda primenom koncepta ekonomije obima i zadovoljenje specifičnih zahteva lokalnih trišta. Na tri načina implementira se globalna logistička strategija: fokusiranjem fabrika (focused factories), centralizacijom zaliha i odlaganjem dorade (postponement). Brišu se tipične demarkacione linije između preduzeća, koje su postojale tokom dvadesetog veka i formiraju se novi subjekti na tržištu – lanci snabdevanja. Njihovo tržišno etabliranje zasnovano je na informacionim tehnologijama i internet revoluciji. Izuzev teorijskog razmatranja, u radu navodimo i primere kako iz inostrane tako i domaće privrede.

Ključne reči: menadžment lanca snabdevanja, globalizacija, trgovina, logistika

 

 

 

Uvod
Kraj XX veka obeležila je intenzivna globalizacija robnih i informacionih tokova. Svaka tačka na planeti Zemlji bila je dostupna zahvaljujući savremenim tehničko-tehnološkim dostignućima. Konkurencija je dosegla neočekivane razmere, a potrošači su postali još zahtevniji, probirljiviji i informisaniji. Dotadašnja poslovna paradigma, zasnovana na konfliktnosti poslovnih subjekata u distributivnim kanalima, biva neodrživa u novo nastalnim okolnostima. „Sa intenziviranjem procesa globalizacije tržišta, kompanije sve više shvataju neophodnost razvoja efikasnih lanaca snabdevanja i logističkih mreža širom sveta. Proučavanje lanca snabdevanja može pomoći menadžmentu globalno orijentisane kompanije da identifikuje superiorne dobavljače, da poveća produktivnost u snabdevanju, da smanji ukupne troškove poslovanja i da unapredi konkurentsku poziciju na ciljnim tržištima“ (Barac, Milovanović, 2005: 19).

U radu smo nastojali da sagledamo na koji način je globalizacija robnih i informacionih tokova uticala na etabliranje novog pristupa upravljanju distributivnim kanalima. Pažnju posvećujemo osobenostima globalnih lanaca snabdevanja, kao i implementaciji globalne logističke strategije (usredsređene fabrike, centralizacija zaliha i odlaganje dorade).
Celokupan lanac snabdevanja podređen je zahtevima finalnog potrošača, tj. korisnika usluge. „To drugim rečima znači da je glavni moto svakog lanca snabdevanja maksimiziranje potrošačke vrednosti uz što niže troškove obezbeđenja te vrednosti, na nivou lanca u celini“ (Aćimović, 2006: 84). Da bi se ostvarila naznačena misija, profit koji zajednički ostvaruju svi subjekti (koordiniranim delovanjem) mora biti veći od pukog zbira pojedinačnih poslovnih rezultata koji bi ostvarivali učesnici ukoliko bi samostalno nastupali. Samo u navedenim okolnostima predmetni poslovni koncept ima ekonomsku opravdanost.

 

 

 

Globalizacija robnih i informacionih tokova
„Globalizacija je relativno nov ekonomsko-politički pojam kojim se izražava specifičnost savremenih integracionih procesa. U odnosu na ranije oblike ovih tokova, globalizacija je sveobuhvatniji društvenoekonomski i politički proces koji izlazi iz okvira regionalnih, nacionalnih, rasnih, verskih i blokovskih ograničenja i time dobija globalni karakter“ (grupa autora, 2001: 193). Posledično, danas se govori o globalnoj proizvodnji, trgovini, finansijskim tokovima i sl. Ključni pokretači globalizacionih tokova su multinacionalne kompanije koje, pomeranjem rakursa gledanja na čitavu planetu, nastoje da maksimalno povećaju efektivnost i efikasnost poslovanja po osnovu tržišne ekspanzije ili pak nabavke sirovina po niskim cenama.
Odnosi između pojedinačnih tržišta i njenih aktera menjali su se tokom ljudske civilizacije. „Posle dugog perioda izolovanog razvitka nacionalnih privreda, dolazi do pojave svetskog tržišta na kome se nudilo ono čega je bilo u izobilju u državi i tražilo ono što je određenoj državi nedostajalo“ (grupa autora, 2002: 3). Početkom XVI veka sve zemlje su se autonomno razvijale, nezavisno od ostatka sveta. Poljoprivreda je bila najznačajnija privredna grana. Do pojave svetskog tržišta dolazi već u XVIII veku. Glavna međunarodna robna razmena ostvarivana je između metropola (gradskih centara u Engleskoj, Španiji itd.) i njihovih kolonija. Međunarodna trgovina, u današnjem smislu reči, nastaje sa ispunjavanjem političkih i ekonomskih uslova (uspostavljanje novih država i razvoj masovne industrijske proizvodnje). Globalna ekonomska razmena ekspandira u XIX veku, kao i tokom XX veka, ali uz povremeni pad koji je izazvan ekonomskim i vojnim izazovima. Međunarodna trgovina je u periodu od Drugog svetskog rata do svetske finansijske krize rasla brže od svetske proizvodnje. „Povećana vrednost robne razmene implicira uvećanje troškova snabdevanja, na nivou jedne firme, celog distributivnog lanca i svih distributivnih lanaca u okviru jedne zemlje“ (Aćimović, 2006: 69). Logistički troškovi su danas najznačajniji izdatak u brojnim kompanijama, a kompleksnost upravljanja distributivnim kanalima često ima za posledicu njihov nekontrolisani rast.

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ključne reči Ključne reči: , , ,

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.