Ekonomska politika

Uvod
Prisustvo države u privredi je postojalo oduvek, pa je i samim tim postojala i težnja ekonomske slobode, odnosno nemešanja države u privredu. Ovde važno mesto zauzima Adam Smith sa svojim delom “Istraživanje prirode uzroka bogatstva naroda”. On je smatrao da će opšti interesi biti najbolje ostvareni ako budu prepušteni slobodnom delovanju, bez mešanja bilo kakvog stranog autoriteta. Međutim Kejns je smatrao da je potrebno nešto i žrtvovati od individualnih sloboda da bi privreda u celini bolje funkcionisala. On smatra da država zavisno od situacije treba preduzimati određene mere u privredi.
U prvom delu je dalje obrađeno koji su to instrumenti i kako država razvija svoju kontrolu nad privredom. Ustavna prava vlade su se široko tumačila i koristila za održavanje javnog interesa i održavanja reda u privrednim tokovima. Države donose svoje odluke na osnovu određenih pravila. Postavlja se pitanje javnog izbora, odnosno da li je on delotvoran. U demokratskim društvima naglašava se važnost individualnih vrednosti.
Drugi deo odnosi se na primene vladinih sankcija na proizvođače kao i potrošače da bi se zaštitila okolina, odnosno državno regulisanje eksternalija. Eksternalije mogu biti pozitivne i negativne. Regulaciju eksternalija država provodi putem raznih poreza, taksi i raznih drugih intervencionističkih mera. Da bi se ublažile eksternalije država takođe može prodavati prava na zagađivanje. Takođe postoji i direktna regulacija eksternalija koja je prisutna u savremenim privredama gde vlade donose specifične standarde i norme kojima se nastoji ublažavanje eksternalije.
Treći deo opisuje državne funkcije kojim one vrše oporezivanje kao i tri glavna zadatka koje svaka vlada treba da nastoji da ostvari.
1. Državna kontrola nad privredom
Dugo vremena u ekonomskoj teoriji i praksi kapitalističkih država vladalo je liberalističko načelo ekonomske slobode i nemešanja države u privredne tokove. To načelo dominiralo je i u ekonomskoj teoriji i praksi sve do tridesetih godina ovog veka. Teorijsku osnovu ekonomskog liberalizma dao je Adam Smith u svom delu “Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda”, koje je prvi put bilo objavljeno u Londonu 1776. godine.