Ekonomske funkcije drzave

II UVOD
Prilazeći fenomenu privrednog razvoja kao procesu koji je podložan kontroli i upravljanju,ekonomska nauka je gotovo jedinstvena u stavu da se njime može upravljati na dva osnovna načina:
1.Putem automatske regulacije
2.Putem svesnog upravljanja
Prvi način upravljanja podrazumeva regulaciju na osnovu tržišnih zakonitosti,dok se svesno upravljanje vezuje za aktivnosti države koje se po pravilu odnose na ekonomsku politiku i makroekonomsko planiranje.

U istraživanju razvojne performanse neke privrede ekonomska teorija je danas prilično jedinstvena u stavu da tržište ima odlučujući značaj u gotovo svim privrednim kretanjima.Međutim,u svim privredama prisutna je i aktvina uloga države u upravljanju ukupnim društvenim,pa u tom sklopu i celokupnim privrednim razvojem.

Bitni faktori ekonomskog života razvijenih zemalja su:
• Krupne korporacije;
• Organizovani sindikati i
• Država.

1. NASTANAK I RAZVOJ
Analiza ekonomske stvarnosti privreda sa najdužom tržišnom tradicijom nedvosmisleno potvrđuju stav po kome su one počev od velike ekonomske krize tridesetih godina,pa sve do današnjih dana koristile,ai danas koriste,širok spektar mera sa osnovnim ciljem podizanja efikasnosti privrednog razvoja,Mehanizam tog delovanja i njihov intezitet razlikuje se od jedne do druge države kao i od vremenskog intervala u kome se takav uticaj posmatra,ali zaključak je nedvosmislen.U svim privredama u kojima tržište bez ikakve sumnje predstavlja daleko najvažniji regulativni mehanizam postoje i drugi regulativni aranžmani koji su vezani za aktivnosti savremene države.
Problem definisanja uloge države u tržišnoj privredi danas je od posebne važnosti u tzv zemljama u tranziciji,koje u vršenju transformacije svojih privrednih sistema u tržišne i te kako moraju voditi računa i o nalaženju prave mere državnog mešanja u slobodu delovanja tržišta.Pošto su privrede u tranziciji daleko od ideala slobodnog tržišta,uloga državne regulative u njima mora da bude mnogo veća nego što je to u zapadnim privredama.Pri tome je neophodno naglasiti da se uloga države mora kontinuirano prilagođavati kako promenama u novonastalim situacijama u nacionalnoj ekonomiji,tako i dominirajućim tendencijama u svetskoj privredi.
Uloga države u usmeravanju ključnih makroekonomskih agregata je izuzetno značajna i ona se na mnogobrojne načine ispoljava.Država ima nezaobilaznu ulogu u pogledu:
a) formulisanja i primene pravila tržišne privrede;
b) obezbedjenja funkcionisanja odgovarajuće institucionalne infrastrukture;
c) korigovanja tržišta u slučaju neadekvatne upotrebe resursa;
d) aktivnog učešća u investicionoj politici i
e) organizovanja privrednih aktivnosti.
Stvaranje potrebnog ambijenta za nesmetano funkcionisanje tržišne privrede je krajnji cilj ekonomske politike svake države.Nesporno je da moderna tržišna privreda podrazumeva jaku državu i efikasnu regulativu kako u smislu zaštite osnovnih tržišnih institucija,tako i u uspostavljanju efikasne i prosperitetne privredne strukture.O ovome se posebno mora voditi računa tokom sprovođenja procesa tranzicije postsocijalističkih privreda.Prisustvo efikasne državne regulative i postojanje pravne države doprineće aktiviranju brojnih privrednih mehanizama i tržišnih institucija koje su još uvek u fazi konstituisanja.
Država koja deluje u okviru tržišta može da ostvari suštinski uticaj na stvaranje tržišne privrede i da kanališe model njenog funkcionisanja.Činjenica je da tržišni sistem ne nastaje spontano i golom ustavnom proklamacijom.On nastaje smišljenom aktivnošću države.
Savremeni tržišni sistem pored klasičnih parametara podrazumeva postojanje dobro organizovanih tržišnih institucija(tržište kapitala,institucionalna rešenja na tržištu rada,efikasan bankarski sistem),zatim tržišnu infrastrukturu(razvijen informacioni sistem u privredi,razvijenu trgovinu,saobraćaj),i najzad,efikasan pravni sistem(privredno-sistemski i drugi zakoni kojim se reguliše ekonomska aktivnost,garantuje pravna sigurnost domaćih i stranih ulaganja,štite interesi zaposlenih i sl.

Osnovne odrednice svih tržišnih privreda su dominacija privatne svojine,pretežno decentralizovani način donošenja odluka i tržište kao dominirajući alokacioni i koordinacioni mehanizam privrenih aktivnosti.Imajući to u vidu,jedan od osnovnih zadataka države u prelasku na tržišni način privređivanja je da ubrza i olakša svojinsku transformaciju.
Za razliku od bivših centralno-planskih privreda koje treba da pređu iz jednog jasnog svojinskog oblika u drugi(iz državne svojine u privatnu),naša zemlja je suočena sa specifičnim problemom transformacije vlasnički nedefinisane društvene svojine u druge svojinske oblike.
Zadatak države u valjanoj svojinskoj transformaciji je da obezbedi sigurnost njenog sprovođenja na tržišnim principima i po modelima koji su pokazali najbolje rezultate u ostalim zemljama u tranziciji.