Ekonomski rečnik – Ekonomija od A od Z

EKONOMSKI REČNIK

Administracija (administriranje) – skup akcija, aktivnosti, unutar preduzeća ili bilo koje ustanove, koje se obavljaju radi vođenja poslova u okviru strategije i politike donete od strane rukovodilaca.
Akcept – predstavlja izjavu lica na koje se vuče menica, da će u roku dospeća menice na naplatu isplatiti menični dug u celini ili delimično. Ime akceptanta (lica koje isplaćuje menični dug) se nalazi na licu menice. Pre same naplate meničnog duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant na licu menice napiše ”prihvatam” ili ”priznajem” i da se potpiše. Ovo je bitno zato što, neretko, menicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekt izmiruje obavezu iz te menice.

Akceptni kredit – kratkoročni (i srednjoročni) kredit kod koga banka dopušta komitentnu nesumnjivog boniteta da, do određenog iznosa (kreditnog limita), vuče menice na nju. Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni dužnik (trasat), čime se obavezuje da će ih iskupiti ako sam trasant to ne učini iz bilo kog razloga, u skladu sa ugovorom. Takve menice se mogu plasirati na tržištu novca, ali ih najčešće eskontuje sama banka koja daje akcept. Ako komitent ne iskupi menicu, onda akceptna banka kao glavni dužnik, plaća menični dug.
Akceptni nalog – instrument plaćanja, a često i instrument obezbeđenja budućeg plaćanja. Akceptni nalog izdaje dužnik i u njemu naznačuje sumu koja će se tačno određenog dana skinuti sa njegovog računa u poslovnoj banci i preneti na račun poverioca (subjekta koji je izvršio određeni posao) u poslovnoj banci tog poverioca. Ovo je vrsta naloga koji se mora izršiti, tj. ako na računu dužnika na dan dospeća naloga na naplatu nema dovoljno novca za izvršenje naloga, račun dužnika se blokira a sva sredstva koja pristižu na račun dužnika
odmah se skidaju i prenose na račun poverioca do iznosa koji je potreban da bi se akceptni nalog izvršio. Akceptni nalog nije hartija od vrednosti i ne može se prenositi sa jednog lica na
drugo.
Akcije – razlikuju se dva značenja: 1) udeo koji svaki učesnik u akcionarskom društvu ima u imovini društva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomoću koje njen imalac stiče pravo učešća u raspodeli dobiti akcionarskog društva (dividende). Osnovni kapital društva podeljen je na akcije čija je najniža nominalna vrednost određena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se određuje statutom društva, odnosno ugovorom zaključenim između učesnika u društvu. Pod pojmom akcija najčešće se podrazumeva isprava koja
se izdaje učesniku društva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stiče pravo kako na učešće u organima upravljanja društva tako i u raspodeli njegove dobiti.

Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na donosioca. Moguće je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik određen. Akcije se dele: 1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na : a) privremene (obično se izdaju prilikom osnivanja društva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati
u potpunosti određenu svotu na ime svog udela u društvu, nakon čega se privremene akcije povlače i zamenjuju se stalnim) i b. stalne; 2) s obzirom na sadržinu prava koje daju imaocima, na: a) obične (imaoci ovih akcija uživaju prava koja su statutom predviđena za sve učesnike društva) i b. prioritetne (imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale učesnike; obično imaju pravo na veću dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja društva i sl.; izdaju se najčešće prilikom povećavanja osnovnog
kapitala društva, a obično su namenjene novim akcionarima). Akcije se međusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju imaocima prilikom donošenja odluka u organima društva. Sa stanovišta vlasničkog rizika, akcije su rizičniji finansijski instrument od → obveznica, jer akcionarsko društvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da aspodeljuje →dividende. Međutim u uslovima → inflacije akcije su manje rizični finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzeća.
Tržišna cena sigurnih akcija je njihova sadašnja vrednost, koja je dobijena na osnovu diskontovanja budućih prihoda od akcija po odgovarajućoj stopi prinosa. Tržišna cena rizičnih akcija sadrži pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja raste sa povećanjem rizika. Random walk (slučajni ili nesigurni hod) je naziv za kretanje tržišnih cena akcija; dnevno kretanje cena akcija deluje haotično i nepredvidivo, ali opšti indeks cena akcija (npr. Dow-Jones indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji meri stepen rizičnosti svake akcije
naziva se beta koeficijent; on predstavlja odnos između rizičnosti date akcije i opšteg nivoa rizičnosti celog tržišta akcija i procenjuje se uobičajenim statističkim metodama.
Akcije mogu biti osnivačke i nove; nove akcije se emituju radi povećanja kapitala akcionarskog društva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlače sa sekundarnog tržišta akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos.

Akcionar je fizičko ili pravno lice koje je vlasnik akcija u akcionarskom društvu i koje kao takvo vrši svoja imovinska i korporacijska prava u akcionarskom društvu; kupovinom akcija stiče pravo na prisvajanje dividendi, i rezidualni je poverilac neto imovine akcionarskog društva.