Ekonomski sistem i njegova struktura

 
UVOD

Marksističko tumačenje teorijske ekonomije zasniva se na istorijskom pristupu,jer se njen predmet proučavanja stalno menja.Marksisti su uveli istorijski karakter institucijakoje predstavljaju oblik organizovanja privrednih subjekata unutar kojih se na određen način u okviru datih svojinskih odnosa odvijaju ekonomske aktivnosti. Uslovi materijalne proizvodnje se razlikuju za razne zemlje i pojedine epohe, tek su se dakle na određenom stepenu ljudskog razvitka , počela proizvoditi i odgovarajuća materijalna dobra, i dobar primer za to je da u prošlom veku nije postojala proizvodnja na primer radija,televizora, računara , plastičnih masa,penicilina.
Svake godine se sa razlogom određeni proizvodi ne proizvode više, već se zamenjuju boljim ,kvalitetnijim, zamenjuje se dizajn i oblik i dobija se potpuno drugačiji proizvod.Danas se mnogi sistemi nalaze u tranziciji i nastajanju.Taj talas je uglavnom zahvatio socijalističke privrede.Drugim rečima predmet proučavanja ekonomske nauke pomera se ka kompromisu koji uključuje ekonomski izbor i uticaj institucija svojine na ponašanje privrednih subjekata.

EKONOMSKI SISTEM
Ekonomski sistem je sistem proizvodnje ,distribucije i potrošnje roba i usluga u jednoj privredi.Takođe predstavlja i skup principa i tehnika kojima su upućeni problemi ekonomije poput oskudice kroz dodelu proizvodnih resursa.Ovaj sistem se sastoji od ljudi i intitucija,uključujući i njihove odnose sa proizvodnim resursima npr. kroz konvenciju imovine. Primeri savremenih ekonomskih sistema uključuju i kapitalistički i socijalistički sistem kao i mešovite ekonomije.Ekonomski sistem dakle predstavlja ekonomsku kategoriju koja uključuje proučavanje odgovarajućih sistema.Ekonomski sistem se može definisati kao skup metoda i standarda koje donosi društvo kako bi moglo da odluči i organizuje raspodelu ograničenih ekonomskih resursa da bi zadovoljilo neograničene ljudske potrebe.

Alternativno ekonomski sistem se odnosi na oganizacione aranžmane i proces koji ljudsko društvo čini svoje proizvodne i potrošne odluke.Kreiranje i menjanje svog privrednog sistema svako društvo bira između alternativnih cinjeva i alternativnih odluka.Mnogi od tih ciljeva se mogu posmatrati kao poželjni kao na primer efikasnost,rast,povećanje slobode i jednakosti.Može se smatrati delom društvenog sistema i hijerarhijski je jednak pravnom,političkom ili kulturnom sistemu.

Često postoji jaka korelacija između određenih ideologija,političkih sistema i pojedinih privrednih sistema.Mnogi ekonomski sistemi poklapaju se jedni sa drugima u različitoj oblasti na primer mešavina ekonomije može da