Elektroforeza

Proteini i proteidi imaju izuzetan značaj u fiziološkim procesima i kao enzimi i kao supstrati. Ta činjenica stalno povećava interes za njihovo istraživanje. Belančevine su supstance reaktivne u fiziološkim uslovima,a još veću osetljivost i labilnost pokazuju sa hemijskog aspekta kada ih istražujemo ili pokušavamo da ih izolujemo u čistom stanju. Mnoge od tih supstanci postojane su samo u rastvoru određenog pH i pri niskoj temperaturi. Kad se istalože povećanjem koncentracije neutralnih soli,mijenjaju se ne samo fizička svojstva nego nastaju često i dublje promene unutrašnje strukture. Zato je od velike važnosti da se istraživač koji se posvećuje istraživanju belančevina koristi metodama fizičke hemije. Kombinacijom ovih proverenih metoda belančevine se mogu karakterisati i mogu im se odrediti najvažnija svojstva bez opasnosti da će se pri eksperimentu hemijski promeniti. Najnovijim istraživanjima isti zahtevi su se javili i za samu DNK, gene, egzone.
Najvažnija takva metoda je elektroforeza (Berkeš1951). Elektroforeza je elektrokinetička pojava, metoda i proces.
Kao elektrokinetička pojava podrazumeva kretanje naelektrisanih čestica pod dejstvom homogenog električnog polja prema katodi ili anodi kroz rastvor slabog elektrolita. Nazivamo je metodom jer može da služi za razdvajanje proteina iz smeše kako u preparativne tako i u analitičke svrhe. Može da se nazove i proces jer možemo da menjamo uslove pod kojima se radi da bi dobili ciljane rezultate.
Kao proizvod elektroforeze dobija se elektroforegram.U literaturi se sreće i pojam zimogram za elektroforetsku sliku izoenzima, a takođe i za samu sliku se kaže da je elektroforeza. Kao što kod atomske spektrofotometrije atom kad iz pobudjenog stanja prelazi u osnovno stanje daje svoju sliku,tako kod elektroforeze svaki protein,sama DNA, gen i egzon daje svoju sliku koja se može uporediti sa genetskim otiskom prsta.