Elektronska trgovina

E-trgovina se može definisati kao obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem. Ona uključuje obavljanje poslovnih transakcija putem komunikacionih mreža, pre svega Interneta.
E-trgovina obuhvata sve forme poslovnih transakcija koje obavljaju i pravna i fizička lica, zasnovane na obradi i prenosu digitalnih podataka, uključujući tekst, zvuk i sliku. E-trgovina se može pojaviti između firme i kupca (takav je slučaj kada kupac naruči računar od firme Dell putem Web-a) ili između poslovnih partnera. Ona se, takođe, može obavljati između vlade i drugih strana, između pojedinačnih kupaca, i između firme i njenih radnika.
Na slici 5.1. prikazan je tok informacija u e- trgovini. Individualni korisnici mogu da elektronski naručuju proizvode i usluge od online maloprodavaca, koji koriste informacione i komunikacione tehnologije za povezivanje sa svojim snabdevačima i distributerima. Elektronski sistem plaćanja koristi se i u biznis prema biznisu i biznis prema kupcu modelu e-trgovine.
Primene e-trgovine počele su ranih sedamdesetih godina prošlog veka uvođenjem elektronskih poslovnih aplikacija (poznate kao elektronski transfer fondova) u velikim korporacijama i malom broju poslovnih firmi. Korišćenjem EDI-a proširili su se tipovi firmi koje su učestvovale u ovim poslovima, sa finansijskih institucija na poizvođače, prodavce na malo i usluge. EDI predstavlja „razmenu strukturiranih komercijalnih podataka.
Glavni faktori koji su uslovili razvoj e-trgovine su: dinamičan razvoj informacionih tehnologija, usavršavanje telekomunikacija, integracija informacionih tehnologija i telekomunikacija, svetski procesi globalizacije i integracije, praksa međunarodnog poslovanja, viši kulturni nivo stanovništva, e-poslovanje malih i srednjih preduzeća, porast trgovine uslugama i upotreba engleskog jezika.