Elektronsko bankarstvo u Erste banci

Elektronsko bankarstvo (e-banking) je vid bankarskog poslovanja u kome se intenzivno koriste računarske mreže, Web tehnologije, Internet i telekomunikacioni mediji. Danas se pod pojmom elektronskog bankarstva u Srbiji podrazumeva elektronsko poslovanje između banaka sa jedne strane i klijenta sa druge strane, odnosno obavljanje elektronskog platnog prometa, koje u zavisnosti od kategorizacije samih klijenata može biti e-banking za fizička lica i e-banking za pravna lica, ili kako to neki zovu korporativno bankarstvo. U uslovima vrlo jake konkurencije banke su pod stalnim pritiskom da zadrže korisnike svojih usluga, smanje troškove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju kako izvor konkurentske prednosti. Internet je jedna od tih tehnologija, koja nije prolazni fenomen, nego sve veći deo poslovne stvarnosti, sa velikom perspektivom u budućnosti.

Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju zasnovanu na udruživanju preduzeća (integracija), procesu saradnje i globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem Interneta kao medija.

Pojam elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen 1996. godine od strane američke kompanije IBM, kojim je ona nastojala da opiše transformaciju osnovnih poslovnih aktivnosti kroz upotrebu Internet tehnologija, budući da se do tada pod elektronskim poslovanjem podrazumevalo poslovanje preduzeća u oblasti elektronske industrije. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i samim tim bude konkurentnije na tržištu.

Elektronsko poslovanje ima vrlo široko područje uticaja i primene. Osnovni oblici bi bili:
1) e-trgovina, predstavlja komunikaciju i prenos dobara i usluga;
2) e-bankarstvo, predstavlja poslovanje na relaciji banka-klijent;
3) e-uprava, predstavlja elektronsko poslovanje u upravi ili administraciji.

Mogućnosti koje pruža elektronsko poslovanje su: popusti, bogata ponuda, podsećanje na važne datume, postprodajne usluge, komfor, brza isporuka, zabava, koncept dodate vrednosti (added value). Kada govorimo već o mogućnostima koje nam pruža elektronsko poslovanje neophodno je pomenuti i mane: mnogi potencijalni kupci još ne koriste Internet, mnogi nemaju brze veze, kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane), ugrožena privatnost: lična (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba kartica), problem stvarnog postojanja kupca na Internetu, bezbednost obavljanja transakcije.
1.2. Osnovni modeli elektronskog poslovanja
U teoriji elektronskog poslovanja postoji nekoliko osnovnih modela. Modeli elektronskog poslovanja se definišu na osnovu strana koje učestvuju u poslovnom procesu i prirode njihovog poslovnog odnosa. Treba napomenuti da se u engleskoj terminologiji pod biznis modelima podrazumevaju modeli iz specijalizovane podpodele, koji su kod nas poznati kao modeli elektronske trgovine, ili on-line modeli prihodovanja (modeli zarade).

Elektronska trgovina se može podeliti na tri dela:
1. Elektronska trgovina koju podstiču poslovni subjekti (Bussines – B),
2. Elektronska trgovina koju podstiču potrošači (Consumer – C),
3. Elektronska trgovina koju podstiču državni organi (Govrnement – G).

Dva najvažnija oblika elektronske trgovine su B2B i B2C elektronska trgovina. Na B2B tržištu se obavlja najveći obim on-line transakcija. Transakcijama obavljenim na ovom tržištu ostvaruje se između 80%-85% ukupnih prihoda od elektronske trgovine na Internetu.

Business to Business trgovina (B2B) – je skraćenica naziva Business to Business i označava vrstu poslovanja koja je okrenuta na razmenu roba, servisa i usluga između kompanija, koje su često, ali ne i uvek, B2B kompanije. Za razliku od B2C modela koji podrazumeva poslovanje preduzeća sa krajnjim korisnicima, B2B povezuje sve učesnike u jednom poslovnom procesu koji prethodi korisniku (dobavljače, posrednike, distributere i slično). B2B model olakšava transakcije između organizacija, omogućava integraciju lanaca nabavke on-line pribavljanje robe jedne firme za drugu. Za ovaj model se može rećui da predstavlja prodaju između poslovnih subjekata koja doživljava svoju revoluciju na Internetu. Razvoj B2B možemo podeliti u tri faze: EDI, osnova B2B e-commerxce i Electonic Marketplaces (e-Markets).

Business to Consumer (B2C) – ovaj model predstavlja direktnu poslovnu saradnju između preduzeća i klijenta, gde preduzeće prodaje klijentu proizvode, usluge i informacije. B2C model je znatno jeftinija investicija, jer je sajt za razliku od jedne prodavnice dostupan globalno. B2C model poslovanja obuhvata elektronsku prodaju ili e-tailing. E-tailing podrazumeva on-line maloprodaju. B2C transakcije su omogućile da nema posrednika u prodaji kao i da ne postoji potreba za fizičkim prostorom u kom će se vršiti prodaja. Kupci mogu da pregeledaju on-line kataloge, odaberu proizvode koji im odgovaraju i oni će im biti direktbo isporučeni. Amazon predstavlja sjajan primer B2C kompanije.