Emocije

Emocije

Iako su u potragu za boljim razumevanjem covekovog emocionalnog života bili ukljuceni i takvi umovi kao što su Arist, Dekart, Spinoza, Hobs, Darvin, Vunt, Frojd i mnogi drugi, Klapared je 1928. godine na jednom simpozijumu posvecenom emocijama, bio prisiljen da izjavi: “Psihologija afektnih procesa je najkonfuznnije poglavlje na celokupnom polju psihologije.” Bilo je predloga da se pojam ,,emocija” napusti zbog nepodobnosti za naucno istrazivanje, ali taj predlog nije prihvacen. Emocije su, jednostavno, toliko naporan deo ljudskog bica, da je elimihnacija emocija iz opisa ljudske licnosti nemoguca. Da bi se razumela priroda emocija, neophodno je odgovoriti na mnoga pitanja:

1) Šta je emocija?
2) Šta izaziva emociju?
3) Kakve funkcije imaju emocije?
4) Da li je emocija uzrok telesnog stanja, samo telesno stanje ili rezultat telesne promene?
5) Koje su psihicke promene povezane sa emocijama?
6) Mogu li da postoje emocije bez stanja svesnosti?
7) Kakav je odnos izmedu osecanja i telesnih stanja u emocijama?
8) Kako neka osoba postiže kontrolu nad emocijama?
9) Koliko ima razlicitih emocija?
10) Kakav je odnos emocija i drugih osobina licnosti a posebno motivacionih i saznajnih?
11) Postoji li neki dosledan red javljanja emocija u svim kulturama?
Ovo su samo neka od pitanja koja postavljaju današnji psiholozi. Iako danas ne postoji nijedna dovoljno obuhvatna teorija koja bi dala zadovoljavajuci odgovor na postavljena pitanja o prirodi, funkciji i poreklu emocija, brojna istraživanja fizioloških istraživanja omogucuju nešto malo više jasnoce u razumevanju ove vrste mentalnih zbivanja.
Savremena istorija proucavanja emocija pocinje clankom ,,Šta su emocije”, Vilijema Dzejmsa (1884). On je bio prvi koji je formulisao jednostavnu, jasnu i koherentnu teoriju emocija. Suština tog shvatanja o emocijama je da fizicke promene slede direktno iz percepcije, a svest o tim promenama je suština emocija. Kada iz današnje perspektive procenjujemo vrednost ovog pristupa, možemo reci da je njime nagovešteno jedno od najvažnijih saznanja o emocijama, a to je da je emocija neka vrsta komentara licnosti na zbivanja u sredini. Doživljaj realnosti ili secanje na ranije dožvljaje uvek je praceno emocijama. Kvalitet prijatnosti ili neprijatnosti emocionalnog doživljaja prvenstveno zavisi od ocene povoljnosti zbivanja sa stanovišta vlastite licnosti. Hilard (1968) je istakao da emocije imaju trostruku ulogu. Javljaju se kao pratioci motivisanog ponašanja, kao nagoni i kao ciljevi.

Emocije kao pratioci motivisanog ponašanja
Motivisano ponašanje je praceno emocijama u svim njegovim fazama. Afektivna obojenost nije ogranicena samo na nagonsku uzbudenost, vec i na aktivnost kojom se dolazi do smanjenja napetosti izazvanenagonskim uzbudenjem. Osecanje gladi je neprijatno osecanje, a uzimanje hrane je praceno prijatnim osecanjem. Ali, i samo biranje hrane, kao i priprema hrane je, za izvesne ljude, poseban oblik zadovoljstva. Kada savladamo prepreke na putu do nekog cilja, javlja se osecanje zadovoljstva. Kada prepreke na uspemo da savladamo, najcešce osecanje je nezadovoljstvo. Ako neuspeh u ostvarenju cilja može da ima za nas ozbiljen posledice, najcešce pratece emocionalne pojave u jednom trenutku postanu presudne za dalje odvijanje aktivnosti. Ako se u nekoj od faza kretanja ka cilju, zbog nastalih problema, javi osecanje razocarenja ili obeshrabrenja, ostvarenje cilja je bitno otežano cak i onda kada ta osoba ima stvarne sposobnosti da ostvari postavljeni cilj. Ili, promena neke okolnosti u situaciji u kojoj nastojimo da ostarimo postavljeni cilj može promeniti naš doživljaj Moguceg povoljnog ishoda nekog dogadaja, što se iz datih primera vidi, postoji složena dinamika motivacionih procesa koji prate aktivnost coveka. Za opis raznih emocionalnih stanja koja prate doživljavanje koristi e više izraza: emocije, emocinalni ton, afektni ton, afekti i raspoloženja. Emocije ili osecanja su uzbudena stanja organizma izazvana nekom spoljašnjom situacijom ili nekim unutrašnjim mentalnim stanjima ( kao što su mašta, mišljenje, osecanje), a koja se ispoljavaju:
1) kroz osobeni emocionalni doživljaj koji može da varira u trajanju i snazi ( neka osoba npr. oseca bes, gnev i ustanju je da imenuje taj osobeni kvalitet doživljavanja)
2) preko osobenih oblika ponašanja tipicnih za odredeno emocinalno stanje ( emocija mržnje najcešce je pracena agresivnim ponašanjem)
3) preko karakteristicnih fiziooških promena ( kada smo uzbudeni, povecan je krvni pritisak, pojacano znojenje, ubrzan puls i sl.)