Eradikacija Helicobacter pylori

1. UVOD
Iako je bakterija H. pylori in vitro vrlo osetljiva na niz antibiotika, delovanje pojedinog antimikrobnog sredstva in vivo znatno je slabije. Poznato je više različitih faktora koji jače ili slabije utiču na uspešnost neke terapijske sheme. To su najpre: izbor antimikrobnog leka i ostalih lekova u terapijskim shemama, otpornost (rezistencija) H. pylori na antimikrobni lek, pridržavanje uputstava o uzimanju lekova – saradnja, a to uveliko zavisi od propratnih neželjenih dejstava lečenja. S obzirom na zasad vrlo visoku prevalenciju infekcije H. pylori među bolesnicima s dispepsijom i peptičkim ulkusom na bilo kojoj lokaciji, eradikacija te infekcije danas je jedan od najvažnijih zahteva moderne protiv ulkusne terapije. [2]
Sve preporuke ističu da terapijski protokol mora biti jednostavan, jeftin i dobro podnošljiv kako bi ga bolesnik što lakše i potpuno sproveo. Uspeh eradikacije H. pylori, vrednovan strogim kriterijumima, mora biti viši od 80%, odnosno merilima viši od 90%. Evropska radna grupa za infekciju H. pylori na svakom je svom sastanku donosila terapijske preporuke. [3]
Dugo se smatralo da moderna evropska terapija mora biti trojaka, dva antibiotika i protiv sekrecijski lek. Kao protiv sekrecijski lek preporučuje se jedan od tri inhibitora protonske pumpe (Omeprazol 2 x 20 mg, Pantoprazol 2 x 40 mg ili Lansoprazol 2 x 30 mg). Između tri najčešće propisivanih antibiotika Evropska grupa daje prednost makrolidu Klaritromicinu, uz koji preporučuje kao drugi antibiotik Amoksicilin ili Metronidazol/Tinidazol. [5]