Etički kodeks eksterne i interne revizije

Postoji veliki broj podela , tipova i vrsta revizia , od kojih se svaka ističe svojim posebnim karakteristikama i jedinstvenim značajem. Podela revizije se može izvršiti prema različitim kriterijumima:
-predmetu revizije,
-organima revizije
-intenzitetu,
-periodu za koji se vrši,
-raspoloživom vremenu i dr.

U zavisnosti koji organ sprovodi postupak revizije razlikujemo :
1. INTERNU REVIZIJU ,
2. EKSTERNU REVIZIJU I
3. DRŽAVNU REVIZIJU .

ORGANI SPROVOĐENjA REVIZIJE
INTERNA REVIZIJA ———– EKSTERNA REVIZIJA ————– DRŽAVNA REVIZIJA

Karekter rada internog, eksternog i državnog revizora se u mnogome razlikuje ,ali imaju iste ciljeve:da podnesu mišljenje i revizorske izveštaje o finansijskim izveštajima, kao i da utvrde tačnost i integralnost knjigovodstvene evidencije.
Bez obzira na navedene vrste revizije treba naglasiti da za sve njih oodjednako važe:
• Primena kodeksa profesionalnog ponašanja,
• Primena pristupa, tehnika i međunarodnih revizorskih standarda i
• Profesionalni stav i kompetentnost.

INTERNA REVIZIJA

Interna revizija je ona revizija koju obavljaju lica zaposlena u privrednom subjektu koje je objekat revizije. Prema Međunarodnim standardima za profesionalnu praksu interne revizije, interna revizija se organizuje kao posebno odeljenje u okviru preduzeća koje treba biti nezavisno, a interni revizori objektivni u donošenju ovog suda. Interni revizori moraju biti profesionalni, stručni i kompetenti.
Interna revizija nije ništa drugo nego vrsta kontrole koja meri i ocenjuje efikasnost drugih kontrola u preduzeću. Radi se o svojevrsnoj kontroli kontrola. Cilj ove vrste revizije je da prati ostvarenje planova preduzeca koji se ostvaruju preko sistema internih kontrola.

EKSTERNA REVIZIJA

Pod eksternom revizijom se podrazumeva ona revizija koju obavljaju spoljni organi , tj lica koja nisu zaposlena u praduzeću gde se vrši revizija. Njen nastanak bio je uslovljen razvojem privrede koji je doveo do stvaranja keupnih preduzeća koja nisu mogla samostalno da kontrolišu sva zbivanja u okviru svoje delatnosti. Velika preduzeća i kompanije su prvo stvorila unutrašnju kontrolu koja je obezbeđivala stalan pravilan tok poslovanja, a zatim uvela i eksterne organe koji su povremeno proveravali da li te kontrole rade u skladu sa postavljenim ciljevima.