etika

Etika na tržištu novca, deviza i kapitala
Etika na tržištu novca, deviza i kapitala (finansijska etika) predstavlja primenu etičkih principa kojima se ostvaruje dominacija finansijskog morala , posolvnih interesa,poštenja, korektnosti i lepog ponašanja finansijskih trgovaca i berzanskih diler brokera nasuprot njihovom neomralu i njihovim prevarama i lažima. Više etike u fin. trgovini znači manje nemorala,prevara, pljačke, mita, korupcije, i što je najvažnije znači mnogo majne zakonske i administrativne regulativ, i obrnuto.. S obzirom na takvu važnost finansijske etike , u savremenoj teoriji i praksi se pridaje veliki značaj istraživanju uzroka i faktora zbog kojih dolazi do odstupanja i nepravilnosti u primeni i korišćenju etičkih principa. Od posebnog značaja su rezultati istraživanja prof, dr. Wolframa Engelsa u delu „ Kapitalizam i njegove krize “ u kome istražuje uzroke finansijskih kriza i lomova. On sve uzročnike koji su doveli do kriza
nastalih erozijom etičkih vrednosti na finansijskom tržištu klasifikuje u 3 osnovne grupe:

• Papirni novac i njegovo namerno kvarenje ( CB monopolista,pa je moguće namerno i sistematsko kvarenje novca)
• Kriminalicazija bankarskog poslovanja i finansijskog tržišta (fin.kriminalne radnje koje imaju za cilj brzo i neosnovano bogćenje ostvareno isključivo prevarama,lažima i drugim kriminalnim radnjama)
• Neznanje i zablude

Svi ovi uzročnici doveli su do bankarskih lomova i fin.kriza na fin.tržištima sa nesagledivim negativnim posledicama. Te krize se mogu obuzdati i kontrolisati uz zahvaljujući pravnoj regulativi i instrumentima zaštite investitora. Međutim, trajno razrešenje tih problema moguće je jedino dominacijom etike i etičkih principa.

Etika kao nauka o istinskoj vrednosti morala, običaja, navika i karaktera
Etika je nauka i filozofija o čovekoovm prirodnom ponašanju kojim on u datom vremenu i prostoru iskazuje drugom svoje običaje i navike kao i svoj moral. Čovek želi da sagovorniku prikaže sliku o sebi o svom karakteru i svojim moralnim vrednostima. Ako je taj prikaz pojeidnca prema drugima iskazan u formi personalnog kontakta tj.građanskog odnosa onda taj prikaz ima karakter građanske (personalne) etike. Ako je taj prikaz pojedinca iskazan u formi njegovog stava naspram određenih činjenja ili određenih poslova i radnji onda taj prikaz ima karakter poslovne (kolektivne) etike. Tvorac etike kao nauke o moralu je grčki filozof Sokrat. Njegov učenik Platon kaže:Sokrat kao tvorac dijalektike i jedinstva duha etikom kao filozofskom disciplinom definiše pojmove ljudskih vrlina : pravednost, hrabrost, čovečnost, dobrotu,a iznad svega odvaja dobro od zla i istinu od laži.

Prema tome, od svog nastanka do danas, etika kao nauka ima zadatak ne samo da nas upozna sa onim što je moral i koje su njegove osnovne komponente već i da zauzme kritičko stanovište prema postojećoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo u tome da ukaže na sva različita gledanja ljudi već i da izvrši vrednosnu ocenu i da ukaže na prave i istinske ljudske vrednosti.

Osnovni etički principi u bankarstvu i fin. trgovini 

Kvalitet poslovne etike u fin.trgovini neposredno je uslovljen kvalitetom prirodnog ponašanja pojedinaca naspram ostalih. Pri tom se ponašanje pojedinca zasniva na poštovanju i primeni etičkih vrednosti. Takvo ponašanje pojedinaca naspram ostalih i ostalih naspram pojedinca predstavlja izraz principa poslovne etike u fin. trgovini. Poslovni odnosi koji se zasnivaju izemđu učesnika na finansijskom tržištu su pre svega odnosi dva ravnorpavna partnera od kojih jedan kupuje da bi zadovoljio svoju potrebu, a drugi prodaje da bi tom poslovnom operacijom obezbedio sebi prihode. Na taj način oba partnera ostvaruju svoje željei to pod uslovima koji su obostrano isplativi, pa i obostrano prihvatljivi. Ta granica obostrane prihvatljivosti se naziva cena na kojoj su se našli partneri ,a to je upravo tržišna cena. Osnovnim principima poslovne etike smatraju se:

• Princip međusobnog poverenja koji je od posebnog značaja za uspešno f-cionisanje finansijskog tržišta s obzirom da učesnici na tržištu kupuju i prodaju robu specifične f-je,obllika, namene i karaktera. Pri toj kupoprodaji izuzetno značajni poslovi, velikih vrednosti, zaključuju se na reč često  telefonom, bez prisustva predmeta trgovine i bez prisustva svedoka. Takav
• specifičan odnos partnera može biti poslovno uspešan jedino ako između učesnika dominira neprikosnoveni etički princip emđusobnog poverenja.
• Princip oobstrane koristi i interesa u partnerskim odnosima je samo nadgradnja prethodnog principa.on se izražava u činjenici da nijedan od partnera ne sme imati utisak prevarenog ili izigranog partnera. Kupac se ne sme osećati opljačkanim, a prodavac prevarenim.
• Princip dobrih namera podrazumeva da učesnik kao partner na fin. tržištu istupa prema drugom učesniku- partneru dobronamerno. On nema namere da svog partenra prevari, izigra, pokrade,ošteti ili postupi na bilo koji drugi nemoralan način na koji on ne bi želeo da se prema njemu postupi. Ovaj princip je pre svega važan zbog toga što se na finansijskom tržištu trguje imaginarnom robom ( novcem, devizama i kapitalom).
• Princip poslovnog kompromisa i poslovne tolerancije predstavlja nrgdadnju prthodnog principa sa posebno izraženim etičkim vrednostima na području usaglašavanja suprotnog interesa kupca i prodavca ( kupac želi da kupi po što nižoj ceni ,prodavac da proda što skuplje)
• Princip etičke sanacije poslovnog promašaja i tuđih grešaka predstavlja etičku snagu partnera u poslu da učinjenu grešku ili poslovni promašaj prihvati kao rezultat svog činjenja i rada i rezultat svojih umnih i poslovnih mogućnosti. To će dovesti do druge pozitivne etičke slike kod drugog partnera u čijem će ponašanju dominantnu poziciju preuzeti princip dobrih namera,kompromisa i tolerancije.
• Princip demonopolizacije svog položaja podrazumeva korišćenje moralnih vrednosti pojedinaca u cilju eliminacije sopstvenih ali umom i razumom nezasluženih interesa. Ovaj princip je veoma značajan za tzv. mlada fin tržišta i razvoj etike na njima.
• Princip konfliktnosti sopstvenih interesa podrazumeva dijalektičku nemogućnost spajanja zajedničkih sa ličnim interesima uz istovremeno korišćenje istih etičkih normi i vrednosti. I ovaj princip je važan za tzv mlada tržišta.