Etnička pripadnost

Etnicka pripadnost, kao izraz, odnosi se na kulturnu praksu I osobine date zajednice ljudi koje ih odvajaju od ostalih zajednica.

Skupina ljudi koja pripada jednoj etnickoj grupi smatra sebe drugacijim od ostalih grupa, tacnije imperiornijom ili inferiornijom nad ostalim grupama. Uzimajuci I lican primer neke etnicke grupe u kojoj zivim, mi nas smatramo jednostavno nesnalazljivim, dok druge manjinske grupe smatramo neinteligentnim, a postoje I grupe koje su trenutno vodece po standardima u svetu, njih smatramo jednostavno grupom koja je rodjena da vlada.
Sve etnicke grupe imaju svoje karakteristike I obelezja koja se zasnivajuj na drustvu u kojem neko zivi, a mogu se I usvojiti prelaskom u drugo drustvo. Te razlike se uglavnom svode na jezik, poreklo tacnije mitom o poreklu I precima, religiju, boju koze, nosnju tj. kulturoloske, drustvene I nacionalne slicnosti. Ali upravo zbog tih razlika dolazi do diskriminacije, predrasuda I rasizma, koji vlada I danas medju svim grupama. Te predrasude su skoro uvek stecene I bez neke potvrde o tacnosti istih. I upravo su te predrasude okidac za veliki broj drustvenih sukouba. U daljem tekstu analiziracemo upravo rasizam, etnicki antagonizam kao I etnicke odnose gledajuci to kroz istorij SAD-a, Britanije I kontinentalne Evrope.
Predrasuda I diskriminacija
“Diskriminacija oznacava razlicito postupanje prema nekim pojedincima ili grupama na temelju nekog odlicja koje ih odredjuje razlcitima.”
Diskriminacija ima dosta oblika: rasna diskriminacija, religijske diskriminacije, nacionalne,polna ili rodna diskriminacija, diskriminacija na osnovu religije, diskirminacija na osnovu seksualnosti, diskriminacija zena kao individua, diskriminacija osoba sa invaliditetom.. Koja god vrsta diskriminacije bila moramo imati na umu da bilo koji vid diskirminacije je narusavanje ljudskog prava I dostojanstva.
Pojam predrasuda I diskriminacije je veoma prisutan kako danas tako se takodje provlacio kroz ljudsku istoriju. Predrasuda I diskriminacija mogu postojati I odvojeno, iako je predrasuda cesto osnova diskriminacije.
Iako ljudi vec decenijama teze idealu slobode I jedinstva idalje smo jako daleko od ostvarivanja tog ideala, a takodje je zalosna istina o ovom vremenu I ljudima da je diskriminacija sasvim normalna pojava. Sam osecaj predrasuda I diskriminisanja osoba zavise od toga uz koje smo moralne vrednosti odrastali. Istrazivanja pokazujuda deca vec sa 3 godine mogu razviti predrasude, koje su se razvile na temelju reci postupaka I ljudi koji ih okruzuju.
Predrasude moze razviti svako od nas. Dosta cesto se desava da ljudi koji imaju previsoko misljenje o sebi, budu skloniji razvijanju predrasuda, jer osobe ciji je ego u centru svakog razmisljanja, su sklone osecaju nadmocnosti u odnosu na one koji su siromasniji od njega ili manje obrazovani. Takav covek ce lako pasti pod proapgandu da je njegova nacija izvisenija od drugih, kao sto je to bio slucaj sa sledbenicima Adolfa Hitlera koji je velicao nacionalisticu rasu kao posebniju, inteligentniju I imperiorniju u odnosu na druge.
Kada govorimo o rasizmu, prstalice rasizma smatraju da sposobnost I karakter jednog coveka zavise od rase kojoj pripada. Medjutim naucni dokazi o ovoj tvrdnji ne postoje, vec upravo suprotno, po mnogim istrazivanjima rasna podela uospte nema nikakvu ulogu u odredjivanju karakteraa, inteligencije I sposobnosti jednog coveka. Mnogi pogresno veruju da se ljudska rasa moze klasifikovati u bioloski razlicite rase. To ne treba da nas cudi jer naucnici vec par vekova unazad pokusavaju da uspostave rasnu kategorizaciju sveta. Neki razlikuju 3 osnovne rase, dok drui veruju da ih ima puno vise, s tim da nema odvojenih rasa vec samo fizickih varijacija kod ljudskih bica.
Psiholosko tumacenje
Psiholosko tumacenje nam moze pomoci da shvatimo koji su ljudi skloni predrasudama, pomaze nam da shvatimo I sustinu stavova o kojima je rec. Glavni problem rasisticko nastrojenih ljudi I generalno ljudi sa predrasudama je taj da dosta njih, takoreci vecina, radije ostaje pri vec stecenim, skoro uvek pogresnim, teorijama, radije nego da ih promeni, pa cak I kada imaju valjane dokaze o pogresnosti njihove teorije tj da osnova za njihove predrasude I diskriminaciju jednostavno ne postoji. Uglavnom je razlog njihovog neprihvatanja novih teorija osecaj napada na njihovu inteligenciju I osecaj ponizenja. Sto nas dovodi na vec gore pomenuti ego I nadmcnost koja bi se u ovom slucaju izgubila jer je kljuc nadmocnosti upravo inteligencija I obrazovanje.
Dva tipa psiholoskom pristupanju su stereotipno I drugi specifican tip osobe koja je sklona predrasudama, a to je autoritarna licnost.