Etika

 Etika

Pod etikom (moralom) podrazumevamo niz principa ispravnog i neispravnog, na osnovu kojih formiramo svoje ponašanje odnosno skup pravila ponašanja i vođenja poslova koje bi ljudi trebalo da poštuju. S obzirom da nije uvek jasno šta je ispravno a šta ne, mnoge kompanije i organizacije stvaraju sopstvene grupe pravila – etičke kodekse. Etički kodeks je skup principa koji članovima kompanije ili organizacije služe kao odrednica prilikom donošenja odluka. Jedno od osnovnih načela etike su odgovornost za sopstvene postupke odnosno činjenica da pojedinac prihvata da snosi posledice za svoje odluke i ponašanje. Osim toga, veoma važni aspekti etike i svakog etičkog kodeksa su poštovanje privatnosti i
prava drugih, poštovanje prava svojine, savesnog odnosa prema imovini, lično poštenje, itd.

Treba naglastiti da etiku ne treba poistovećivati sa zakonima, jer ono što je nemoralno ne mora u svakom lučaju biti i nezakonito, i obrnuto. Neka od etičkih pitanja, vezana za informatički sektor, su npr. da li zaposleni mogu da računar i softver kompanije koriste u privatne svrhe ili da li preko službene e-mail adrese mogu da razmenjuju privatne poruke, imaju li pravo rukovodioci kompanije da čitaju te poruke, itd.

 
Privatnost

Jedno od ključnih etičkih pitanja je i pitanje privatnosti. Privatnost je pravo pojednica da ne bude uznemiravan i da bude oslobođen od bilo kakvog i bilo čijeg uplitanja u lične stvari [Turban]. Privatnost informacija je pravo pojednica da odredi kada i u kojoj meri informacije o njemu mogu da se preuzmu i da se distribuiraju drugima.

Napredak informaciono-komunikacionih tehnologija poslednjih godina omogućava efikasno prikupljanje i uvanje velike količine podataka o svakom pojedincu ili organizaciji. Gotovo svakodnevno ljudi ostavljaju svoje podatke ne samo u okviru zvaničnih institucija (državni organi kao što su školstvo, zdravstvo,policija, sudstvo, opštinska administracija, zatim banke, osiguravajuća društva, trgovine), već vrlo često i putem interneta. Svakodnevno korišćenje mobilnog telefona ostavlja trag u bazi podataka mobilnog operatera, koji ne samo da zna sa kim i koliko dugo je korisnik razgovarao, već i lokaciju sa koje je razgovarao i kuda se kretao i kada nije razgovarao (u nekim zemljama se smatra se je poznavanje lokacije korisnika na osnovu signala sa njegovog mobilnog telefona nedozvoljeno zadiranje u privatnost pojednica; ipak ova karakteristika se pokazala kao vrlo korisna u pronaženju nestalih lica u slučajevima prirodnih katastrofa ili otmica). Korišćenje kreditne kartice na bankomatu, u prodavnici ili na internetu takođe ostavlja jasan trag i mnoštvo ličnih informacija. U našoj zemlji od 2005. godine, pri Udruženju banaka
Srbije, radi Kreditni biro, u kome se prikupljaju informacije o svim odobrenim kreditima i kreditnim karticama korisnika na teritoriji Srbije, tako da banka, pri odobravanju novog kredita, uvek prvo zatraži izveštaj za klijenta od Kreditnog biroa, kako bi procenila njegovu kreditnu sposobnost za novi kredit. Svi navedeni podaci mogu bili ukradeni iz centralnih baza ili na neki drugi način zloupotrebljeni, ozbiljno narušavajući privatnost ljudi.

Na osnovu svih ovih podataka moguće je napraviti digitalni dosije pojednica, odnosno elektronski opis korisnika i njegovih navika. U nekim zemljama, pre svega SAD, postoje kompanije koje rade na kreiranju profila odnosno digitalnih dosijea pojedinaca, na osnovu najrazličitijih informacija, počev od prezimena i imena, adrese, matičnog broja, obrazovanja, posedovanih nekretnina i vozila, preko finansijske aktivnosti
(računi, kartice i transakcije u bankama) do elemenata policijskog dosijea odnosno podataka o eventualnim prekršajima. Podaci se prikupljaju za najrazličitijih mesta i integrišu u jedinstveni dosije pojedinca, koji zatim kompanija prodaje drugim kompanijama (npr. za proveru podataka o potencijalnim kandidatima za zaposlenje) ili organizacijama (ovi podaci se mogu koristiti i kao osnova u nekim istragama i sudskim postupcima).