Finansijska revizija javnog sektora – osnova za aktivni poslovni ambijent

Uvod

Javni sektor danas prolazi kroz značajne promene, što predstavlja posledicu privatizacije mnogih područija, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipaobaveznog konkurentskog tendera. Razliku između privatnog i javnog sektora su suzile doktrine i ideologija novog javnom menadžmenta. Iz privatnog sektora su preuzeti koncepti kao što je „željena vrednost za novac”, banc-marking, javna odgovornost i najbolje prakse.
Od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine, računovodstvo se pomerilo ka analizi i planiranju budućih promena, i to je stvorilo pretpostavke za započinjanje promena u javvnim sektorima i povezanim oganizacijama.
Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društsva, koja imaju specifičan položaj u ostvarivanju svojih funkcija kao i probleme koji ih pogađaju i sa kojima su prisiljena da se bore.
Aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, mogao bi se stvoriti u kratkom roku, kada bi za to u nas postojala politička volja. Štednja je kod nas na nedopustivo niskom nivou, i sasvim je jasno da su strane investicije praktično jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.
Poženjne su i atraktivne direktne strane investicije tipa „green field”, to su investicije od kojih se kreće od početka, sa „zelene livade”.
Polazi se od činjenice da se javni fondovi zloupotrebljavaju, a u njima se nalaze ogromne sume novca poreskih obveznika koji imaju pravo da zanju gde i kako se njihov novac troši, funkcija finansijske revizije je proširena sa analize načina na koji država i njene institucije troše novac poreskih obveznika na analizu poslovanja javnih kompanija.
I zahvaljujući proširenju funkcije finansijske revizije u poslednje 3 godine analiza finansijskog poslovanja je ukazala na višemilionske gubitke vodećih javnih kompanija, kao i niz nepravilnosti od strane menadžmenta tih vodećih kompanija. Polazeći od te istine, da sve što je navedeno ne bi ugledalo svetlost dana bez dosledne primene specijalne međunarodne finansijske revizije u analizi poslovanja javnih kompanija, evidentan je uloga finansijske revizijeu zaštiti interesa investitora, tj. stvaranju aktivnog poslovnog ambijenta u privredi.

Savremeni problemi menadžmenta u javnom sektoru

Javna preduzeća predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja imaju, u obavljanju svoje delatnosti, apostrofiranu odgovornost i to kako prema javnosti, tako i prema osnivaču. Ako se pođe od činjenice da obavljanje delatnosti javnog preduzeća izaziva nezadovoljstvo kod građana, uz čestu pojavu javnog reagovanja, onda je na javnom preduzeću posebna odgovornost na informisanju javnosti o radu i poslovanju tih preduzeća.

1.1. Elementarne osobenosti javnog preduzeća

Prilikom definisanja javnih preduzeća, uz činjenicu da u različitim zemljama, različitim delatnostima i granama u okviru pojedinačnih zemalja, pa čak i u različitim vremenskim periodima, između javnih preduzeća prisutne su brojne razlike. I upravo te razlike utiču na vrste i internacinalne oblike javnih preduzeća, utiču na njihovu delatnost, na status koji imaju u privrednom sistemu, na intrumente putem kojih se reguliše njihovo funkcionisanje, na njihovu ekonomsku efikasnost, i tako dalje.
Javno preduzeće bi se moglo definisati kao preduzeće formirano s osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog interesa, pri čemu jedinica lokalne samouprave vrši, u celosti ili delimično, ulogu preduzetnika.
Određene zakonom delatnosti od opšteg interesa u sledećim oblastima su: proizvodnja; prenos i ditribucija električne energije; proizvodnja i prerada uglja; istraživanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nefte i prirodnog i tečnog gasa; telekomunikacije; izdavanje udžbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapređivanje dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, divljači); i komunalne delatnosti. Pored ovih delatnosti ubrajaju se i delatnosti od strateškog značaja za državu; i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave.
Bitne zajedničke karakteristike javnih preduzeća su: obezbeđenje proizvodnje i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu; monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stečen uz podršku vlasti; predmet su javnog regulisanja.
Strukturu ciljeva osnivanja i poslovanja javnog preduzeća, koji su definisani određenim zakonskim odredbama, čine: obezbeđenje kontinuiranog obavljaanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnik proizvoda i usluga; stalni razvoj i unapređenje obavljanja delatnosti od javnog interesa; obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstav sistema i usklađenosti njegovog razvoja; sticanje dobiti; i realizovanje ostalih zakono utvrđenih interesa. Ovko prezentiran raspored ciljeva može navesti na zaključak da sticanje dobiti nije primarni cilj, tj. da je prilikom osnivanja javnih preduzeća neophodno za osnovni cilj proglasiti konstantno obavljanje delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga.
Ako se pođe, od pojedinih članova Zakona o preduzeću koji inicira da je preduzeće pravno lice koje se osniva radi sticanja dobiti, kao i da sva preduzeća imaju status, prava, obaveze i odgovornosti na tržištu; onda je jasno da su svi ciljevi, zbog kojih se javno preduzeće osniva i zbog koga javno preduzeće posuluje, istog značenja i da se važnost nekog cilja ne bi trebala glorifikovati, u odnosu na ostale ciljeve koji su postavljeni.
U odnosu na ostala preduzeća, javna preduzeća stiču dobit u specifičnim okolnostima, jer oni svoje poslovne prihode ne mogu ostvarivati slobodnim formiranjem cena svojih proizvoda i usluga. A to zanči, da se dobit ostvaruje vrlo pažljivim odmeravanjem cene proizvoda i usluga, vodeći računa o kupovnoj snazi stanovništva. Upravo iz ovih razloga, kod javnih preduzeća poslovni rashodi su veći od poslovnih prihoda, tako da se negativna razliak pokriva subvencioniranjem iz budžeta ili iz nekih ostalih izvora.
Što se tiče zakonske regulative, tu nema posebnih zakonskih odredbi koji uređuju finansijsko izveštavanje javnih prduzeća. Polje li se od njihovog apstrofiranog i odgovornog zadatka, u obavljanju delatnosti evidentna je određena specifičnost poslovnog informisanja javnih preduzeća. Prva osobenost poslovnog informisanja javnog prduzeća se odnosi na činjenicu da je javnost, najveći i najvažniji korisnik pomenutih informacija i to znači da kod javnih preduzeća treba da postoji znatno veći stepen odgovornosti za informacije koje su prezentirane u finansijsko računovodstvenim iskazima. Druga osobenost vezana je za potrebu da se kod javnih preduzeća informacije iz finansijsko računovodstvenih iskaza, moraju prezentirati javnosti na adekvatan način i blagovremeno, s ciljem stvaranja pozitivne klime u javnosti o tome da preduzeće uz saglasnost osnivača, mora odlučiti i na preuzimanje nekih nepopularnih rešenja. Treća osobenost odnosi se na činjenice, da bi javna preduzeća trebala da daju podatke o realizaciji plana zaštite životne sredine.
Posledice svih nedorečenosti u ekonomskom profilisanju javnih preduzeća se iskazuju u njihovim bilansnim agregatima, tj. o pozicioniranju imovine, obaveza, kapital, prihoda, rashoda, dobitaka, gubitaka. Neistinit i neobjektivan prikaz finansijskog statuta i rezultata, koji ostavruje javno preduzeće, posledica je neistinitog i neobjektivnog prikaza u bilansima javnih preduzeća, a to je veliki problem za one koji imaju izražene i definisane interese u javnom preduzeću. Upravo iz ovih razloga, posebna odgovornost leži u nezavisnoj, ekspertskoj reviziji finansijsko računovodstvenih izveštaja javnih preduzeća, bez kojih se ne može upravljati na zadovoljavajući načina javnim preduzećem.