Finansijska tržišta i institucije

FINANSIJE I FINANSIJSKA TRŽIŠTA I-KOLOKVIJUM   Prof. Dr Milenko Dželetović I DEO
1.    ULOGA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U PRIVREDNOM I FINANSIJSKOM SISTEMU ZEMLJE
Privredni sistem određuje ambijent u kome se razvija jedna privreda.U slučaju nekonzistentnosti privrednog sistema, nacionalna privreda može zapasti u teškoće.Najšire posmatrano, privredni sisem se definiše kao ekonomski proces kojim se regulišu tokovi reprodukcije. Znači da karakter privrednog sistema određuje i karakter društvenog sistema u celini. Uže posmatrano privredni sistem predstavlja skup institucija i mahanizama kojima se na duži rok reguliše proces društvene reprodukcije. Najznačajniji podsistem u okviru privrednog sistema je finansijski sistem. Finansijski sistem je odgovarajući skup institucija, instrumenata i mehanizama putem kojih se ostvaruje mobilizacija, koncentracija, transfer i alokacija finansijskih resursa i novčane štednje društva. Ili, finansijski sistem predstavlja mehanizam i vodič, odnosno „sistem kanala“ kojima se vrši transfer finansijskih sredstava između različitih grupa i subjekata u privredi. Postoji zakonitost da što je razvijenija privreda u čijoj su osnovi ekonomski i tržišni principi poslovanja to je razuđeniji i efikasniji finansijski sistem. Znači da optimalno ustrojen finansijski sistem povratno pozitivno utiče na razvoj privrede. U svakon ekonomiji finansijski sistem obavlja tri važne makroekonomske funkcije:

•      obezbeđuje platni promet
•     pruža metode za obezbeđenje štednje (akumulacije)
•     obezbeđuje funkcionisanje tržišnog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa u nacionalnim i međunarodnim okvirima.

Znači, makroekonomski spekt finansijskog sistema se odnosi na povezivanje štednje sa jedne i investicija sa druge strane. Mikroekonomski  aspekt podrazumeva pružanje mogućnosti izbora štednje u pogledu usklađivanja suficitarnih i deficitarnih finansijskih tokova. Postoje dva osnovna tipa finansijskih sistema:
-finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na kome dominiraju berze i hartije od vrednosti (SAD i Japan) – Temelji postavljeni 1933.godine kada je na osnovu Glas-Strgalovog bankarskog zakona izvršeno razgraničenje funkcija investicionih i komercijalnih banaka. Komercijalne banke su ovim zakonom stavljene pod direktnu kontrolu CB, a Investicione banke i brokersko-dilerske kuće pod kontrolu specijalne državne komisije.U ovom finansijskom sistemu predmet poslovanja komercijalnih banaka je plaćanje, držanje novčanih rezervi i kreditna funkcija, dok investicione banke posluju sa hartijama od vrednosti
-bankarsko orijentisani finansijski sistemi čije je težište na bankarskim insitucijama, naročito na univerzalnim bankama (Nemačka i Kina) – Ovaj tip sistema se oslanja na univerzalne banke koje vrše kratkoročno i dugoročno kreditiranje privrede i imaju ključnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim subjektima.