Odlomak

ZAŠTO BAŠ FITNES ?

Savremeni način života i rada u urbanim sredinama kao i uvođenje savremenih tehnologija u proizvodnji i pružanju usluga, dovodi do sve manje fizičke aktivnosti ljudi. Ljudi su odavno uvideli blagotvorno dejstvo pokreta tj. vežbe na ljudski organizam i proučavajući efekte primenjenih vežbi na pojedine organe i organske sisteme, došli su do saznanja da se fizička vežba može preporučiti i primeniti kao sredstvo, tj. prirodni lek u cilju očuvanja, popravljanja i unapređenja zdravlja čoveka.

“U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH”- misao koja treba da je vodilja i svetlo u mraku današnjeg vremena gde čovek sve više okreće leđa sam sebi i prirodi, koja mu je dala sve ono što je postigao i sada joj vraća na jedan svirep način, uništavajući postepeno i degradirajući ono što je u njoj najvrednije – sebe samog.

Možda bi se zato ova gore maksima i mogla preinačiti “U ZDRAVOM DUHU ZDRAVO TELO”, jer od stava i načina razmišljanja čoveka današnjeg vremena i čovek budućnosti, može sebe spasiti ambisa kome se opasno približio zahvaljući samom sebi.

Zar sav napredak tehnike i kompjuterizacija, usavršavanje svih vrsta prevoznih sredstava, udobnost i komfor u domaćinstvu koji nam pružaju savremeni aparati, ne ostavljaju jedan veliki prostor čoveku da se posveti sebi, svom duhovnom i telesnom usavršavanju? To u stvari predstavlja mač sa dve oštrice i stavlja u prvi plan lenjost čoveka da se malo pozabavi sobom i svoj život učini zdravijim i boljim. Umesto toga dolazi do pojave da sve više ljudi oboljeva od “stvari” koje predstavljaju produkt savremenog načina života. Stres je svakodnevna pojava, a urbana sredina koja za sobom povlači sve veću prenatrpanost stanovništvom, doprinosi tome. Čak je i deo populacije koji čini seosko stanovništvo, podlegao industrijalizaciji. Razne poljoprivredne mašine sada obavljaju posao mnogo brže i efikasnije, za koji je ranije ljudima trebalo više dana aktivnog rada i kretanja. Danas oni sede i upravljaju mašinama koje rade umesto njih.

Hrana koja je sve bogatija ugljenim hidratima i nekretanje, dovode do još jedne bolesti savremenog društva, povećane gojaznosti, koja sve više uzima maha. Čovek kao da želi da se sve manje kreće snagom sopstvenih mišića. Primera za to je napretek: ljudi će se radije gužvati u prenatrpanom prevozu zarad jedne autobuske stanice koju treba da pređu, nego da rastojanje od stotinak metara prepešače i da makar na taj način učine nešto za sebe i svoj organizam.

Potreba za samoodržanjem i samopotrđivanjem je sve više izražena. Da bi postigao ono što želi, bilo na poslovnom ili privatnom planu, čovek treba da bude zdrav. Da bi to postigao u uslovima savremenog načina života, mora se baviti sobom mnogo više nego što je to činio ranije i stvarati uslove za zdraviji način življenja. Mora obnavljati utrošenu snagu i energiju, fizički i psihički se osvežavati, razonoditi i odmarati kroz kretanje, jednom rečju mora se baviti rekreacijom.

 

 

 

SAVREMENI TRENDOVI FITNESA

Istorija savremenog fitnes pokreta počinje šezdesetih godina XX veka, tačnije od afirmisanja programa aerobika čiji je tvorac dr Kenet Kuper. Program je pravljen za potrebe kondicioniranja vazduhoplovnih snaga vojske SAD – a i bazira se na aktivnostima cikličnog tipa: hodanje, trčanje, plivanje, vožnja biciklom. Na toj osnovi je nastao pokret džogiranja ( lagano trčanje) koji je kasnije zahvatio čitav svet.

Krajem sedamdesetih godina Džejn Fonda sa ekipom eksperata promoviše svoj način vežbanja uz muziku i uglavnom rad u grupi. Na tom principu se zasnivaju i savremeni razvojni trendovi fitnesa, s tim što se sve više ide ka individualizaciji programa tj. da iako se radi u grupi u kojoj su ljudi različitih funkcionalnih sposobnosti, teži se da obim i intezitet budu prilagođeni pojedincu. U tu svrhu konstruišu se razna pomagala, trenažeri, sprave za vežbanje, aparati za merenje pulsa i pritiska, koji se mogu nositi sa sobom prilikom angažovanja u samom programu.

Urbana sredina ne obezbeđuje čoveku puno prostora za bavljenje sobom. Procentualno je vrlo malo zelenih površina ( parkova, šuma ) koje se mogu koristiti za rekreativno vežbanje.
Najprihvatljiviji oblik rada, u takvim uslovima, predstavlja vežbanje u sportskim i fitnes centrima pod nadzorom stručnih kadrova. Samostalanim vežbanjem bez prethodne konsultacije sa stručnim licima, pojedinac može izazavati niz problema, možda i više nego što može pomoći samom sebi. Takođe i vežbanje u teretanama bez nadzora stručnih lica, predstavlja takođe jedan deo problema.

Sve to ukazuje na potrebu daljeg usavršavanja i afirmisanja fitnesa, ali i na korišćenje savremenih tehničkih dostignuća iz ove oblasti ( pedometri, aparati za merenje pulsa i pritiska, trenažeri sa savremenom elektronskom opremom, udobnija sportska oprema itd.), da bi što bolje i tačnije mogli izaći pojedincu u susret i pomoći mu da izabere aktivnost kojom bi se bavio i izbegao loše posledice po svoje zdravlje.

 

 
Fitnes centar “MusculusLux “

NASTANAK I RAZVOJ

Musculus Lux je fitness klub koji postoji od 1998. godine i posvećen je negovanju, jačanju i unapređenju telesnih sposobnosti svojih članova. Od otvaranja pa do danas u njemu postoji najsavremenija fitness oprema, sauna, prijatan ambijent i visokostručno osoblje.
Osnovne delatnosti MusculusLux se savremeni trendove i dostignuća u oblasti fitness-a, zdravog života i sportske medicine kako bi članovi kluba što uspešnije ostvarivali svoje ciljeve.

 

 
POLOŽAJ “MusculusLux “

Klub MusculusLux se nalazi u tržnom centru na Autokomandi, u ulici Dr Milutina Ivkovića 2

 

 

 

STRUKTURA ČLANSTVA

Populacioni potencijal kluba MusculusLux-a predstavlja rad sa rekreativnim fitnes programima za rekreaciju radnika, pa do rada sa vrhunskim sportistima. U klubu su zastupljene sve starosne kategorije od studenata, preko osoba srednje životne dobi, do osoba u trećoj životnoj dobi. Najzastupljenija populacija su svakako žene izmežu 25 i 40 godina života. Grupe u kojima se vežba su mešovite, bilo po starosnoj kategoriji, bilo po polu.

Članstvo u klubu je bazirano na:

  • mesečnim
  • godišnjim kartama.

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sport

Komentari

Click to access the login or register cheese