Optička biometrija na OA-1000 aparatu

Људско око представља један од најважнијих људских органа, због тога је
од велике важности што прецизније познавање његове унутрашњости и
спољашњости. Још у најранијој историји очима и њиховом познавању је
придавана велика пажња. На пример, прва операција катаракте1
, реклинација,
први пут је изведена пре готово 2600 година у Индији.
Људско око је поред саме медицине било предмет истраживања још једне науке,
физике. Највећи број првих сазнања о оку проналазимо управо у записима
славних физичара. Леонардо Да Винчи је у 15. веку објаснио да око функционише
на принципу тамне коморе, Кеплер 1604. године тумачи оптичке законе
рефракције ока. Такође, треба истаћи и немачког физичара Хелмхолца који је
1851. године изумео офталмоскоп. Наглим развојем физике, а самим тим и
технологије у претходних 100 година драстично се повећао и број информација
које можемо сазнати о органу чула вида. У савремено доба разним уређајима
могуће је одредити прецизно диоптрију ока, могуће је посматрати очно дно, очно
сочиво… Могуће је чак добити и тродимензионалне слике различитих очних
структура. Такође, оно чему је развој физике и технологије допринео, а о чему
ћемо посебно говорити у овом раду је што прецизније познавање унутрашњих
димензија ока.
Дакле, циљ овог рада ће бити да се одреде димензије одрђених делова ока:
– мерење дебљине рожњаче помоћу ОА-1000 апарата и класичног
– пахиметра и поређење ових вредности за истог испитаника
– мерење аксијалне дужине ока и
– мерење аксијалне дужине предње очне коморе.