Primena Ramanove spektroskoje u forenzičkim analizama

Cilj ovog rada je prepoznavanje nepoznatih supstanci na osnovu poznatih iz baze podataka, korišćenjem Ramanove spektroskopije. Ramanova spektroskopija se pokazala veoma dobro i pouzdano za korišćenje u forenzičkim analizama.
2. Uopšteno u Ramanovoj spektroskopiji
Ramanova spektroskopija predstavlja spektroskopsku tehniku koja se koristi za izučavanje vibracionih, rotacionih, i drugih nisko frekventih modova sistema. Metod je dobio ime po C. V. Ramanu za šta je on 1930. godine dobio Nobelovu nagradu. Metod je baziran na neelastičnom rasejavanju, ili Ramanovom rasejavanju, monohromatskog svetla, obično laserskog u vidljivom, bliskom infracrvenom, ili bliskom ultraljubičastom opsegu. Lasersko svetlo interaguje sa molekulskim vibracijama, fononima ili drugim pobuđivanjima sistema, što za posledicu daje pomeranje energetskog nivoa laserskih fotona naviše ili naniže. Energijsko pomeranje daje informaciju o vibracionim modovima sistema. Infracrvena spektroskopija proizvodi sličnu i komplementarnu informaciju. [1]
Ramanova spektroskpija se danas najčešće koristi u kombinaciji sa IC spektroskopijom, jer se medjusobno dopunjuju. U fizici, hemiji, biohemiji i drugim nauka ove vrste spektroskopije se uglavnom koriste za identifikaciju vrsta molekula, kao i za odredjivanje njihovih osobina. Medjutim, danas je sve češća upotreba vibracione spektroskopije u primenjenim naukama.