Funkcije privrednih društva

1. UVOD

Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju pravna i / ili fizička lica radi obavljanja neke privredne delatnosti. Ta delatnost je proizvodnja robe, promet robe ili obavljanje privrednih uslužnih delatnosti. Cilj obavljanja te delatnosti je lukrativni, što znači sticanje dobiti.
Svako privredno društvo je pravna ličnost. To znači da može preuzimati obaveze i sticati prava. Ono ima svoje atribute (poslovno ime, poslovnu adresu-sedište, delatnosti) i svoju imovinu. Za svoje obaveze ono odgovara celokupnom imovinom koju poseduje. Lica kojima privredno društvo duguje iz poslova koje sa njima sklapa (poverioci društva) ne mogu se za namirenje duga obraćati direktno članovima društva (vlasnicima udela u društvu). Takođe ni poverioci članova društva (iz nekih međusobnih poslova koji nemaju veze s društvom) ne mogu se za izvršenje obraćati društvu. Tek kada privredno društvo nema dovoljno imovine da izvrši svoje obaveze može se postaviti pitanje odgovornosti sopstvenom imovinom članova društva za te obaveze. Da li će i osnivači dodatno odgovarati svojom sopstvenom imovinom, kada imovina društva nije dovoljna da se namire poverioci privrednog društva zavisi od oblika privrednog društva.
Ostvarivanje bilo kog zadatka u preduzeću nemoguće je bez funkcionalnog usklađivanja njegovih komponenata. Funkcija predstavlja skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju zadaci preduzeća.
U teoriji i praksi ekonomike preduzeća i drugih srodnih disciplina postoji veći broj klasifikacija funkcija u preduzeću, u zavisnosti od koncepcije i cilja njihovog postavljanja.
2. POJAM PRIVREDNOG DRUŠTVA

Privredna društva su u svakoj zemlji veoma važni privredni subjekti. Svaki zakonski oblik privrednog društva ima i svoja specifična obeležja koja ga čine posebnim i samostalnim privrednim subjektom.U Zakonu o privrednim društvima u članu 2 stav 1 navodi se da je: “Privredno društvo je pravno lice koje samostalno obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti”.
Privredno društvo je tvorevina njegovih osnivača. Nastala je jer su ti njegovi osnivači hteli i što su tu svoju volju izrazili u ugovoru o njegovom osnivanju, ili ako je samo jedan osnivač u odluci o osnivanju. Bitno je da su u pitanju pravna lica kao organizovani kolektivi ljudi koji ostvaruju dozvoljenu delatnost, odnosno cilj i kojima je pravni poretkom priznato svojstvo subjekta prava, kao sposobnosti da budu nosioci prava, obaveze i odgovornosti. Privredno društvo je poslovni subjekat sa statusom pravnog lica koji samostalno obavlja delatnost proizvodnje , prodaje i vršenja usluga na tržištu u cilju sticanja dobiti.
Ono predstavlja skup dva ili više fizičkih ili pravnih lica sa pravnim statusom, sa ciljem obavljanja registrovane delatnosti pod personalnom ili realnom firmom, na osnovu udruživanja određenih uloga izraženih u deonicama ili u ulozima i da ostvare određenu dobit.
Osnovni, odnosno zakonski elementi svakog društva su:
1) Da je društvo ugovorena tvorevina , jer nastaje na osnovu ugovora, osim kad je osnivač jedno lice.
2) Da je privredno društvo pravno lice, sem nekih izuzetaka.
3) Da privredno društvo nastaje udruživanjem kapitala osnivača
4) Da društvo samostalno obavlja registrovanu delatnost.
5) Da je društvo profitna organizacija koja obavlja svoju delatnost radi sticanja dobiti.
6) Da je imovinskopravno odgovorno za svoje obaveze.
3. VRSTE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Privredna društva se dele na : društva lica i društva kapitala.
3.1. Društva lica
Za društva lica su karakteristična personalna svojstva, poznanstvo i međusobno poverenje članova društva, pa je zbog toga uveden princip neograničene, lične, solidarne, i neposredne odgovornosti članova za obeveze društva.
Kod njih dominiraju lični elementi (intuitu persone) gde je potrebno trajno međusobno poverenje članova društva.
Društva lica imaju svoju imovinu koja je samostalna i odvojena od imovine članova društva. Ova društva odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, ali i njihovi članovi odgovaraju neograničeno solidarno za obaveze društva ne samo unesenom imovinom, već i neunesenom imovinom. Solidarna odgovornost članova društva lica uslovljava jednakost njihovih uloga po vrednosti i specifičnosti u raspolaganju ili prenosu udela. Jer kod otuđenja udela bilo kojeg člana, ostali članovi imaju pravo preče kupovine.
A ako se vrši spoljni( eksterni) promet, nužna je saglasnost svih članova društva.
U društva lica spadaju:
1) Društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću( javno trgovačko društvo)
2) Komanditno društvo.