Genocid

Genocid je definisan u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida koju je Opšta skupština UN prihvatila 1948. godine. Federativna narodna Republika Jugoslavija je potpisala konvenciju o sprečavanju genocida 1960. godine tako da su je potom sve njene države naslednice automatski primile u svoje zakonodavstvo.
Genocid (gr.genos, rod, narod, i l. Accidere, ubiti), međunarodni zločin namernog potpunog ili delimičnog uništavanja nacionalnih, etničkih, rasnih i religioznih grupa. Spada u najtežu vrstu zločina protiv čovečanstva.
Za razliku od etničkog čišćenja, gde je cilj da se data teritorija očisti od određene grupe ljudi (naglasak je na proterivanju, mada je obično zastupljeno i fizičko uništenje), kod genocida je cilj fizičko istrebljenje.
Možda najpoznatiji primer genocida je holokaust. Za srpski narod, najtragičniji je bio istovremeni genocid Srba u drugom svetskom ratu.

Istorija poznaje mnogo primera uzajamnog istrebljivanja zavađenih rodova i plemena u doba prvobitne zajednice do najnovijih vremena, ali se oni ne mogu smatrati genocidom. Pojam genocida počinje se upotrebljavati i postaje aktuelan u XX v. Motivi za vršenje genocida su želja za pljačkom i porobljivanjem, rasna nacionalna i verska mržnja i predrasude. Bilo je humanitarnih shvatanja koja su osuđivala takve zločine, i izvesnih propisa o njihovom kažnjavanju u unutrašnjem zakonodavstvu nekih civilizovanih zemalja, kao i filantropskih akcija u korist žrtava genocida Međunarodno ratno pravo (npr. IV Haška konvencija iz 1907) štitilo je, donekle, civilno stanovništvo od masovnih ubistava i zlostavljanja za vreme rata, ali do skoro nije bilo ni odgovarajuće definicije genocida ni međunarodnopravnih propisa za njegovo sprečavanje i kažnjavanje. Koncepcije o tome sazrevale su između dva svetska rata, zajedno sa koncepcijom o međunarodnopravnoj zaštiti nacionalnih manjina.