Istorijat eksploatacije mineralnih resursa na području borskog regiona

IZVOD
U radu je dat kratak prikaz istorijata rudarenja na prostoru današnjeg borskog regiona od praistorije do današnjih dana.

KLJUČNE REČI
 
Bor, Zlotska pećina, Gornjane, Rudna Glava, Leskovo, Pek, Majdanpek, rudarstvo, kameno doba, bronzano doba, rimsko carstvo, Vizantija, Sasi, turski sultan, Nemci, kameni bat, metalna šljaka.

I pored ĉinjenice da prostor borskog regiona nije dovoljno arheološki istraţen postoji dovoljno dokaza da su najstarija nalazišta praistorijske eksploatacije rude i njene metalurške prerade na teritoriji borskog regiona postojali na teritoriji današnjih opština Bor, Majdanpek, Donji Milanovac i Negotin, kao i prostor Kuĉeva, koji ne pripada današnjoj teritoriji borskog okruga. Rudarstvom je na ovim prostorima ĉovek poĉeo da se bavi još u eneolitu. Dugo se verovalo da su najstariji tragovi oni iz vremena Rimljana, ali su arheološka istraţivanja na brdu Okno, na oko 2,5 km severno od sela Rudna Glava, zapoĉeta 1968. godine, kao i istraţivanja na lokalitetu Kuĉajna – Bor II i lokalitetu Lazareva pećina u Zlotu (IV – III mil.p.n.e.), omogućila pronalaţenje velikog broja alata i bakarnih predmeta (kameni batovi, igle, šila, bodeţi), kao i keramiĉkih ostava. Predmeti zateĉeni na mestu upotrebe pokazuju obim i intenzitet radova, što granice rudarstva pomera nekoliko hiljada godina unazad. Iz istog vremenskog perioda poznati su nam i lokaliteti Ĉoka lu Balaš u Krivelju, Kulmja Škjopuluj u Klokoĉevcu i Kmpije u borskom naselju Petar Koĉić. Rudna Glava predstavlja najstariji rudnik bakra na podruĉju Evrope. Na osnovu sporadiĉnih nalaza u toku rudarskih radova, kao što su rudarske alatke, ali i na osnovu prirode samog rudnog leţišta (postojanje tzv. „gvozdenih šešira“), od ranije se pretpostavljalo da je i na podruĉju samoga Majdanpeka moralo biti radova u eneolitu, odnosno u isto vreme kada i na obliţnjoj Rudnoj Glavi. Ova pretpostavka je dobila svoju praktiĉnu potvrdu jednim sluĉajnim nalazom, koji je neposredno po otkriću propraćen odgovarajućim arheološkim sondaţama. Reĉ je o kamenom rudarskom batu, pronaĊenom u krugu savremenog Rudnika bakra u Majdanpeku, na lokalitetu Praurija. Tipološki bat je svrstan u seriju kamenih batova nalaţenih na rudokopima eneolitskog rudnika na Rudnoj Glavi. Pored pomenutog bata sa Praurije, koji je jedini propraćen odgovarajućim arheološkim sondiranjem terena, Muzej u Majdanpeku je u meĊuvremenu prikupio još nekoliko izuzetno znaĉajnih pokretnih nalaza koji nedvosmisleno dokumentuju eneolitsko rudarstvo i metalurgiju vrlo širokih razmera na potesu Rudna Glava – Gornjane – Leskovo – Majdanpek. Reĉ je o sluĉajnim nalazima, ĉija su mesta neposredno po prijemu snimljena i struĉno obraĊena. To su još jedan kameni bat s podruĉja samog rudnika, taĉnije sa Severnog revira ĉiji je sastavni, morfološki deo, ranije pomenuti lokalitet Praurija, i jedan vanredno zanimljiv primerak kamenog bata sa lokaliteta Ogašu Petros, na suprotnoj strani od podruĉja savremene eksploatacije bakra u Majdanpeku.