Globalizacija

UVOD

Globalizacija označava slobodno i ujednačeno poslovanje na svetskom tržištu, predstavlja treću fazu procesa internacionalizacije u svetskoj privredi. Ona traži sigurnost i najjeftinije lokacije proizvodnje bilo gde u svetu da bi se uvećavao profit i uspevalo u globalnoj svetskoj konkurenciji, takođe je uticala na povećanje konkurenstnosti u međunarodnim razmerama i na razvoj inovacija. Pokretač i nosilac svetske globalizacije je SAD kao jedina super sila u svetu. U društveno-političkom smislu, početak globalizacije označen je raspadom SSSR-a i završetkom Hladnog rata. U skladu sa pravilima pobednika, SAD su započele projekat uspostavljanja globalnog, svetskog slobodnog tržišta. Prvi zakon globalizacije je da ruši sve granice. Zato se očekuje usklađivanje ekonomskih prilika, deregulacija ekonomskih tržišta, rast svetske trgovine i nastavak poslovnih savezništva, mimo nacionalnih i državnih granica i ograničenja. Za globalizaciju karakterističan je uspon transnacionalnih korporacija, mahom iz najbogatijih zemalja. Njihove aktivnosti opravdavaju se i potiču terminom globalizacije. Slobodan protok kapitala i robe, maksimalizacija profita kao podsticaj i cilj, zaštićeni su i ohrabreni zakonskim okvirima i merama koje donose svetske organizacije. Pravila i zakoni slobodnog tržišta daju korporacijama slobode i širok prostor delovanja na globalnoj razmeni. Prvo se pojavljuju u matičnim zemljama, a kasnije kroz investicije u inostranstvu ili kroz kupovinu postojećih firmi uz primenu tehnoloških dostignića stvaraju gigantske korporacije širom sveta, obrazujući svetsko tržište za svoje potrebe. Ove kompanije su postale prvorazredna svetska sila zahvaljujući svojoj ekonomskoj moći, centralizaciji i koncentraciji kapitala, raspostranjenošću u gotovo čitavom svetu, zauzimanju položaja u gotovo svim ključnim granama privrede. U ostvarenju svojih ciljeva mogu menjati ne samo međunarodne ekonomske odnose, nego uticati i rešavati pitanja u društvenom i političkom životu. Transnacionalne kompanije inkorporiraju u naučno – tehnička dostignuća, primenu automatizacije, kompjuterske tehnike, kibernetike, naučno istaživačkog rada do najvišeg mogućeg nivoa, tako da su postale generator razvoja čitavog sveta. Međutim, one izazivaju i negativne konotacije u svetskoj privredi, jer su vođene prevashodno svojim ciljem, maksimalizacija profita u svetskim razmerama. Iako globalizacija ima za cilj stvaranje jedinstvenog svetskog tržišta, ono nosi sa sobom i neke veoma značajne negativne posledice, posebno za nerazvijene zemlje sveta, a najveća zamerka globalizaciji je to što je ona ocenjena kao pogubna za radnike.