Građansko pravo

Predmet i metod Građanskog prava

Jedna od definicija Građanskog prava – skup normi koje regulišu robnonovčane odnose i u dinamici i u statici. Dinamika – promet; statika – prisvajanje imovine, volja.

• Predmet građanskog prava

Predmetom građanskog prava naziva se materija koju ono reguliše. Građansko pravo je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem društvenih odnosa – građansko pravnih i privatnopravnih. Građansko pravo obuhvata – stvarno pravo, nasledno pravo, obligaciono pravo, porodično pravo, lična prava, statusna prava itd.

• Metod građanskog prava

Metod građanskog prava predstavlja način na koji su regulisani društveni odnosi.
Načela regulisanja – načini kojima se služi većina normi građanskog prava. Ali postoje i odstupanja od svakog načela regulisanja. Metod regulisanja, tj. Načela regulisanja i odstupanja od načela, ispoljavaju se time kako su uređeni:

1) nastanak pravnog odnosa, sadržina odnosa, promena i prestanak;

2) međusobni položaj stranaka u odnosu;

3) mogućnost promene stranaka i istupanje iz odnosa;

4) sankcije zbog povrede prava;

5) ostvarivanje povređenog i spornog prava.

Građanskopravni metod regulisanja zasniva se na načelima autonomske volje, pravne jednakosti, prenosivosti prava i obaveza, imovinske sankcije i zaštite na privatni zahtev.

Načelo autonomije volje (slobodne inicijative, dispozicije) – Građansko pravo u većini slučajeva prepušta subjektu na volju da li će stupiti u građanskopravni odnos, steći pravo ili obavezu, kakve će sadržine biti prava i obaveze, da li će se izmeniti kasnije, hoće li ih vršiti, kako će prestati. Odnos je u celosti prepušten volji subjekata. Građanskopravna norma koja ga uređuje primeniće se samo ako to subjekt hoće ili ako nešto sam nije uredio, ili ako o nečemu nastane spor. Norme su takve da njihova primena zavisi od volje adresata – dispozitivne (npr. Subjekt je slobodan da zaključi ili ne zaključi ugovor).
Postoje brojne kogentne norme građanskog prava – njihova primena ne zavisi od volje adresata, on primenu ne može isljučiti. Tada se odnos zasniva bez obzira na volju. Prava, obaveze i njihovu sadržinu odredila je već sama norma, izmena nije dopuštena, vršenje prava je obavezno, način vršenja je pravom ograničen, a odnos može prestati samo na način koji norma predvidi (npr. Sticanje i gubitak poslovne i deliktne sposobnosti, nasleđivanje, nastanak obaveze i prava na naknadu štete, diktirani ugovori i ugovori po pristupu, zabrana zloupotrebe subjektivnog prava, obaveza vršenja prava svojine na poljoprivrednom zemljištu, prestanak prava na izdržavanje, zastarelost i prekluzija).

Načelo pravne jednakosti (ravnopravnosti, koordinacije) – Građanskopravne norme, dovode stranke u pravnom odnsou u pravno jednake položaje. Među strankama ne postoji subordinacija (podređivanje) , ni subjekcija (potčinjavanje).
Ima izuzetaka od ovog načela – ima građanskopravnih odnosa u kojima postoji subordinacija i subjekcija. Jedna strana u odnosu nadmoćna je, dobija vlast nad drugom norma je ovlašćuje na naređuje drugoj (npr. Poslodavac uposleniku, opozivač poklona poklonoprimcu, tužilac poništenja drugom ugovorniku).