Analgoantipiretici

Ponekad se kombinuje dva ili više analgetika da bi se pojačalo dejstvo ili raspon delovanja. (danas se ove kombinacije smatraju nesvrsishodnim). Analgetici pokazuju neželjena dejstva zavisno od načina delovanja i individualne reakcije, ali nemaju psihotropno delovanje za razliku od opoidnih analgetika. Neki mogu da izazovu ošamućenost ili ozbiljnu alergijsku reakciju, dok drugi mogu da utiču na sistem za varenje ili krvne sudove.
Analgoantipiretici su lekovi koji u sebi sadrže: paracetamol (febricet, panadol, eferalgan), acetilsalicilnu kiselinu (andol,aspirin) ili ibuprofen. Nesteroidni antiinflamatori lekovi su među najviše korišćeni lekovi širom sveta. Često se propisuju kada se pacijent žali na reumatske tegobe mišićno skeletnog porekla, a takođe se koriste u samolečenju bolova manjeg inteziteta. Mehanizam delovanja analgoantipiretika je istovetan mehanizmu delovanja NSAR, s tom razlikom što je antireumatski efekat kod analgoantipiretika vrlo slab, dok je analgetski i antipiretski efekat mnogo više izražen. Dakle, oni inhibiraju enzim ciklookisgenazu 2 (COX 2) i time staje biosinteza medijatora upale.
Naime, upravo su medijatori upale ti koji na nervnim završecima uzrokuju bol. Takođe, oni uzrokuju da se centar ze termoregulaciju podesi na višu temperaturu. Upravo je zimica (osećaj hladnoće) prvi znak da se sprema temperatura – medijatori upale povećavaju hipotalamusni termoregulator na višu temperaturu, telo počinje rezonovati da mu je hladno pa se telesna temperatura povećava. Kod upale je povišenje temperature zapravo odbrambeni mehanizam. Do 38°C povišenje temperature pogoduje imunološkom sistemu i uzrokovano je medijatorima upale. Međutim, temperatura iznad 38°C postaje izuzetno štetna pa je tek tada opravdano primeniti analgoantipiretike.