Fosfor

UVOD

Čovek je, neprestano tragajući za novim, u XVII veku otkrio nauku, u XIX veku prirodu,a sada otkriva životnu sredinu. Sve do nedavno životna sredina se smatrala vrećom iz koje svako moze uzimati po želji. Nasuprot tome mnogi umni savremenici videvši u njoj veoma ograničene izvore upozoravaju da se ona mora čuvati, a njena blaga veoma racionalno eksploatisati.
Uzdignuvši se nad životinjskim svetom, čovek je pokrenuo proces narušavanja životne sredine, posebno kada je počeo da se bavi poljoprivredom i stočarstvom.
Poslednjih godina ekološki problemi su postali neizbežni pratioci savremene civilizacije.Veličina tih problema je uslovljena uvođenjem prirodnih resursa u sferu privrednih (ekonomskih) delatnosti čoveka. Pri tome se resursi svakog oblika transformišu putem primene različitih tehnologija u proizvod potreba. Životni ciklus proizvoda se ne završava na ovome, već produžava život u drugom obliku – bilo koja druga sekundarna sirovina, koja ide ponovo u proizvodnju, ili se kao otpad vraca u prirodnu sredinu. Ako se ima u vidu, da savremena civilizacija raspolaže stotinama hiljadama tehnologija onda je razumljivo da je prisutna konstantna razmena između čoveka i prirode. U takvoj razmeni društvo ima neprekidno i veoma često negativno dejstvo na prirodnu sredinu.
Kada se govori o životnoj sredini ne podrazumeva se da je rešenje da se ta sredina ostavi nepromenjena, ili da je treba vratiti u njeno početno stanje. Čovečanstvo stalno uvodi izmene u svojoj okolini putem izgradnje irigancionih sistema, infrastrukture, industrijske i komunalne izgradnje, poljoprivrednih radova. Potrebe rastuće populacije se ne mogu zadovoljiti bez ikakvih promena u životnoj sredini, ali te promene se moraju uvoditi promišljeno i pažljivo, naročito kada se odnose na moguće efekte koje još nije moguće potpuno sagledati.
Poremećaji koje čovek, u cilju zadovoljavanja svojih potreba, unosi u prirodnu ravnotežu često ne mogu dovoljnom brzinom da budu kompezovani. Neželjene posledice koje čovek svojim uticajem izaziva u prirodi nisu povezane samo sa nastajanjem supstancija koje su toksične ili štetne na drugi način.Ponekad delatnosti koje uopšte ne daju nikakvo neposredno zagađivanje mogu do te mere narušiti prirodnu ravnotežu da su posledice često veoma ozbiljne.

HEMIJA FOSFORA

Fosfor je otkrio alhemičar Hening Brand (1630-1710), 1669 u Hamburgu. On je kao i drugi alhemičari pokušavao da dobije zlato.
Fosfor (P, lat. phosphorus) je hemijski element koji ima simbol P i atomski broj 15. On je viševalentan nemetal iz Va grupe.
Fosfor se javlja u sledećim oksidacionim stanjima: 4, +1, +3, +5. Predstavnik edinjenja u kojima je fosfor u oksidacionom stanju -3 je fosfin PH3. Fosfidi su spojevi fosfora sa metalima, npr. kalcijum fosfid Ca3P2.Hipofosfitna kiselina (H3PO2) je umereno jaka monoprotonska kiselina fosfora u kojoj on ima oksidaciono stanje +1. Oksidaciono stanje fosfora +3 je prisutno u halogenidima npr. PF3, PCl3, PBr3 i PI3.Oksidaciono stanje +5 je prisutno u halogenidima npr. (PBr5), fosfor (V) oksidu P4O10 i fosfatnoj kiselini H3PO4.

Često se nalazi u neorganskim fosfatnim stenama.Zbog velike reaktivnosti, fosfor se ne nalazi slobodan u prirodi. Jedan oblik fosfora (beli fosfor) emituje bledo svetlucanje u prisustvu kiseonika (otuda grčki naziv). Fosfor je sastavni deo nukleinskih kiselina -DNK (dezoksiribonukleinske kiseline) i RNK (ribonukleinske kiseline) i esencijalan element za sve ćelije. Zato se zove biogeni element (bios -život, genezis -nastajanje). Najznačajnija industrijska upotreba fosfornih hemikalija je pravljenje đubriva. Fosforne smeše se koriste i u eksplozivima, nervnim agentima, pirotehnici, pesticidima, pastama za zube i deterdžentima.
Zbog reaktivnosti sa vazduhom i mnogim kiseoničnim jedinjenjima, fosfor se ne nalazi elementaran u prirodi ali ga ima puno u mnogim drugim oblicima. Fosforni kamen, koji se delimično sadrži od apatita je bitan komercijalan izvor ovog elementa. Velika izvorišta apatita se nalaze u Kini, Rusiji, Maroku, Floridi, Ajdahu, Juti i na drugim mestima.

Elementarni fosfor se dobija žarenjem kalcijum fosfata sa silicijum dioksidom i ugljenikom na temperaturi 1300°C:
2Ca3(PO4)2 + 6SiO2 + 10C → 6CaSiO3 + 10CO + P4

Fosfor se moze naći u više alotropskih modifikacija najčešće kao beli, crveni i crni. Beli fosfor (P4) sastoji se iz 4 atoma raspoređena u temena tetraedra sto uzrokuje nestabilnost. Sastoji se iz šest veza. Beli fosfor je žut, sjajan i transparentan, a zato se ponekad još naziva i žuti fosfor. Sija zeleno u mraku ( u prisustvu kiseonika), jako je zapaljiv i piroforičan u prisustvu vazduha kao i otrovan. Miris njegovog sagorevanja je karakterističan, nalik belom luku.