Zemni gas

Zemni (prirodni) gas je vitalna komponenta svetske energetike. On spada u najčistija, najsigurnija i najkorisnija goriva dostupna ljudima. Posmatrano u odnosu na sva ostala fosilna goriva, upotreba prirodnog gasa proizvodi najnižu količinu ugljen dioksida (CO2), što je bitan doprinos smanjenju globalne emisije CO2. Istovremeno, upotreba prirodnog gasa u gasnim motorima, karakteriše se izuzetno niskom emisijom NOx, čađi i sumpor dioksida (SO2). On danas igra značajnu  ulogu u svetskoj energetici, ali će ta uloga biti još važnija u narednih 50 godina.U prirodi postoje nalazišta zemnog gasa čiji je glavni sastojak metan i manje količine drugih, nižih, na sobnoj temperauri gasovitih ugljivodonika. Zemni gas je redovno prisutan u nalazištima nafte. Predstavlja jedan od globalnih izvora energije. Otprilike jedna trećina energije koja se danas koristi u svetu dobijena je iz nafte i zemnog gasa. Međutim, oni su takođe i sirovine za dobijanje drugih organskih jedinjenja i u tome leži još veći značaj nafte i zemnog gasa.
Osim ugljovodonika, zemni gas sadrži u manjoj ili većoj meri i primese, i to gorive, kao što su vodonik, i donekle ugljenmonoksid, i negorive (ugljendioksid, kiseonik, azot), a neki sadrže i sumporova jedinjenja, npr. sumporvodonik, koji je toksičan, korozivan, i krajnje nepoželjan, te se odstranjuje, čak i pre transporta.